Politika 35

Naša POLITIKA 35 samo je okvir rada koji će uvažavati i strateške i svakodnevne potrebe i izazove.

POLITIKA 35

1: Sloboda kretanja roba

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-1-sloboda-kretanja-roba/

Sloboda trgovine jedna od četiri evropske slobode i obezbeđuje široku primenu prava u razmeni dobara, konkurentnost i zajedničko tržište. EU je nastala iz ideje zajedničkog tržišta kako bi evropske države ukidanjem granica i stvaranjem zajedničkog ekonomskog prostora postale ekonomski parnter SAD. SAD i EU danas obuhvataju oko polovine globalne ekonomije. Evropska konkurentnost obezbeđena ja razvijenim i dubokim finansijskim institucijama, vladavinom prava, preciznim regulacijama i visokim standardima proizvodnje, usluga, kvaliteta i primene naučno-tehnoloških dostignuća.

Srbija je u domenu primene evropskih sloboda i dalje poluslobodna i relativno samoizolovana. Zvanična i većina opozicionih politika zalažu se za državni protekcionizam i intervencionizam. Srbija je zarobljena tvrdim granicama koje ometaju brz i slobodan promet roba, ljudi, ideja i kapitala. Jedini šengenski prostor koji je Srbija uspostavila u odnosu na susedima je onaj koji pripada slobodi kretanja i zaštiti međunarodnog organizovanog kriminala.

Izolacionistička politika nastavak je praksi komunizma i nacionalizma. Država posredstvom finansijskih institucija i bezbednosnih struktura podržava uvoznički lobi i njihove monopole, a ujedno maltretira svoje i strane državljane izlažući ih nepotrebnim carinskim procedurama. Zahtevaćemo doslednu i punu primenu ukidanja svih carina na robu iz EU, SAD, Norveške i Švajcarske. U odnosu s Ruskom federacijom i Kinom potrebno je primenjivati iste príncipe, uz uvažavanje realnosti u kojoj Rusija ucenjuje Srbiju uvoznim kvotama, a Kina narušava konkurentnost domaće industrije nefer konkurencijom i dampinškim cenama.

2: Sloboda kretanja radnika

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-2-sloboda-kretanja-radnika/

Generacijama unazad naši ljudi iseljavaju se, privremeno ili stalno, u razvijene evropske ekonomije, u SAD i britanski Komonvelt. Sloboda kretanja radnika bila je u drugoj Jugoslaviji iznuđena ruralnim siromaštvom i socijalnim pritiscima. Novi talas iseljavanja nastupio je nakon 2012. u odsustvu jasne ekonomske i političke perspektive i pod utiskom dugog trajanja ekonomske krize iz 2008, razočaranja karakterom i rezultatima tranzicije, pred i brutalnim, pretećim i uvredljivim rečnikom predsednika Vučića i njegovih saradnika. Realne procene upućuju na oko 100.000 iseljenika od 2012.

Novi talas iseljavanja ne sputava institucionalna realnost u kojoj je Srbija procesno, politički i mentalno distancirana od EU. Ekonomske migracije su realnost s kojim se moramo suočiti hrabro i odgovorno. Iseljavanje nećemo zaustaviti praznim obećanjima kojima država nudi više brige, zapravo više regulacije i manje ekonomske slobode. Jedina realna protivteža iseljavanju je privlačenje radne snage iz siromašnijih ekonomija otvaranjem tržišta rada, kapitala, znanja i ideja, i razvojem mehanizama asimilacije i inkluzije.

Srbija koja danas odbija da se integriše u evropski ekonomski i politički prostor biće u XXII veku pustoš koju će, u nekoliko preostalih gradova, naseljavati kriminalne bande i uvezena siromašna radna snaga.

3: Poslovno nastanjivanje i sloboda pružanja usluga

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-3-poslovno-nastanjivanje-i-sloboda-pruzanja-usluga/

“Sloboda pružanja usluga je jedna od četiri osnovne slobode koje omogućavaju funkcionisanje unutrašnjeg tržišta Evropske unije, a obuhvata i pravo poslovnog nastanjivanja u bilo kojoj državi članici Evropske unije. Poslovno nastanjivanje znači pravo započinjanja i obavljanja delatnosti u bilo kojoj državi članici. Države članice treba da obezbede da pravo osnivanja privrednih društava za državljane i pravna lica iz EU u bilo kojoj državi članici, kao i sloboda pružanja prekograničnih usluga, ne budu ometani od strane nacionalnog zakonodavstva, uz izuzetke navedene u ugovoru. Ključni element pravnih tekovina EU u ovoj oblasti je Direktiva 2006/123 o uslugama na unutrašnjem tržištu, koja se u velikoj meri zasniva na sudskoj praksi Evropskog suda pravde. Cilj Direktive o uslugama je da u pružanju usluga uspostavi jedinstveno unutrašnje tržište, otklanjanjem pravnih i administrativnih prepreka razvoju uslužnih delatnosti između država članica. Direktiva predstavlja horizontalni instrument koji pokriva širok spektar različitih usluga i koja utiče na značajan broj nacionalnih zakona i propisa.”

“Pristupanjem države Evropskoj uniji, u oblasti prekograničnog pružanja usluga, privrednim subjektima te države (fizičkim i pravnim licima) omogućeno je slobodno pružanje usluga u svakoj državi članici Evropske unije, a da se u njima poslovno ne nastanjuju. Pružalac usluge može da prekogranično pruža usluge koristeći se svojim profesionalnim kvalifikacijama, po pravilu bez njihovog dodatnog priznavanja u toj državi članici. Država primalac može da zatražiti da pružalac usluga prijavi da će pružati usluge, uz podnošenje dokaza o državljanstvu, profesionalnim kvalifikacijama i poslovnom prebivalištu u matičnoj državi. Ukoliko delatnost ima uticaj na javno zdravlje ili bezbednost, država članica ima pravo da ispita stepen profesionalnih kvalifikacija pružaoca usluga, kao i da zatraži da pružalac usluga pruži dokaze o osiguranju od profesionalne odgovornosti. Pravo poslovnog nastanjivanja omogućava poslovnim subjektima države članice da započnu i obavljaju privredne delatnosti na stabilan i kontinuiran način u jednoj ili više država članica EU. Priznavanje stručnih kvalifikacija stečenih u matičnoj državi je jedan od preduslova za osnivanje poslovnog prebivališta za obavljanje regulisanih profesija u drugoj državi članici Evropske unije. Lekarima, stomatolozima, farmaceutima, veterinarima, arhitektama, medicinskim sestrama opšte nege i babicama, kvalifikacije će u drugim državama članicama biti, po pravilu, automatski priznate. Regulisane profesije koje ne ulaze u sistem automatskih priznavanja kvalifikacija priznaju se u drugoj državi članici po opštem sistemu priznavanja. Profesionalne kvalifikacije će biti priznate ako je visina stručne osposobljenosti najmanje jednaka visini potrebnoj u drugoj državi članici. U oblasti poštanskih usluga, obaveza države članice je da obezbedi jednaku mogućnost obavljanja poštanskih usluga između više pružalaca usluga, radi poboljšanja kvaliteta poštanskih usluga. Namera je da se postigne potpuna liberalizacija poštanskih usluga, kako bi usluge postale dostupne potrošačima pod što povoljnijim uslovima. S tim u vezi, celishodno je da se javni operateri pripreme za izazove koje donosi potpuna liberalizacija poštanskog tržišta, ne dovodeći pri tom u pitanje obezbeđivanje dostupnosti i pružanja univerzalnih poštanskih usluga.”

Evropska integracija podrazumeva poslovne migracije i ubrzane promene u strukturi rada i radne snage. Time se svaka od integrisanih država članica suočavala s novom društvenom dinamikom koja je nametala izazove bez presedana. I u narednom periodu, bez obzira na dinamiku integracije, suočavaćemo se, istovremeno, s viškovima i manjkovima radne snage, podrazumevajući regionalne razlike i specifičnosti profesija. Davaćemo podršku toj novoj dinamici koja će istovremenim izvozom i uvozom radne snage doprineti novim društvenim odnosima, i novom izgledu društva, koje će više računa voditi o racionalnim ekonomskim interesima, efikasnosti institucija i poštovanju zakonitosti. Doći će do promena i u nacionalnoj strukturi Srbije, dok se menja i nacionalna struktura evropskih država. U takvim promenama vidimo novu ljudsku snagu i energiju promena bez kojih ćemo u XXII veku izumreti, s perspektivom da će se Srbija svesti na nekoliko predimenzioniranih urbanih konglomerata kojima će upravljati bezakonje i društvena stihija.   

4: Slobodno kretanje kapitala

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-4-slobodno-kretanje-kapitala/

“Da bi pristupila Evropskoj uniji, neophodno je da država ostvari potpunu liberalizaciju kapitalnih kretanja. Ova liberalizacija omogućava, na primer, otvaranje računa u inostranstvu, odobravanje kredita nerezidentima, unošenje i iznošenje gotovog novca bez ograničenja. Istovremeno, neophodno je obezbediti državljanima država članica Evropske unije isti tretman kao i domaćim državljanima u pogledu sticanja prava svojine na nepokretnostima. Članstvo u EU imaće efekte za sve učesnike finansijskih tržišta, kao i za građane, preduzetnike, investitore, odnosno korisnike finansijskih usluga. U skladu sa ukidanjem ograničenja kretanja kapitala, građani države članice i preduzetnici imaju veće mogućnosti izbora finansijskih institucija sa kojima žele da posluju, na primer u pogledu obavljanja platnog prometa. U oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, kroz usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije, uspostavlja se efektivan sistem koji podrazumeva uključenost i saradnju većeg broja institucija sa ciljem borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.”

Realizacija jedne od četiri esencijalne evropske slobode može se posmatrati u svetlosti potrebe za uspostavljanjem novih finansijskih tokova, ali su za nas prioritetni obezbeđivanje domaćih investicija, privlačenjem kvalitetnijih stranih investicija, i dugoročne strategije borbe protiv siromaštva.

5: Javne nabavke

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-5-javne-nabavke/

„Okončanjem pregovora o pristupanju EU, privrednim subjektima se omogućava pristup javnim nabavkama u Evropskoj uniji prema pravilima koja važe u EU i pod uslovima jednako povoljnim u odnosu na uslove koji se primenjuju na privredne subjekte EU.  Unapređenje sistema javnih nabavki je preduslov za privredni rast i razvoj, a ono se pre svega ogleda u poštovanju osnovnih načela, pružanju međusobne stručne pomoći i edukaciji u oblasti javnih nabavki, sa posebnim naglaskom na sprečavanju i prevenciji korupcije u sistemu javnih nabavki.“

Javne nabavke su simbol korupcije, klijentelizma, kronizma, partokratije i zloupotreba javnih finansija.

Potrebna nam je liberalizacija odnosa u ovoj sferi, koja podrazumeva pristup EU tržištu, i obratno, pristup EU investitora domaćem tržištu, ali se pre svega moramo posvetiti reformi predimenzioniranog, skupog, neefikasnog i koruptivnog javnog sektora. Rešenja su u podsticanju javno-privatnog partnerstva i izlasku javnih preduzeća na berzu.  

6: Pravo privrednih društava

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-6-pravo-privrednih-drustava/

„Usklađivanjem zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU u oblasti prava privrednih društava se, između ostalog, stvaraju poslovni uslovi koji će domaćim privrednim subjektima omogućiti konkurentnost i jednak tretman na tržištu Evropske unije. Istovremeno, na ovaj način se dodatno potvrđuje pravna sigurnost, koja je neophodan preduslov za uspešno poslovanje i investicije.“

7: Pravo intelektualne svojine

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-7-pravo-intelektualne-svojine/

„Posledica usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom u oblasti intelektualne svojine za Republiku Srbiju će biti veća pravna sigurnost i delotvornije sprovođenje prava intelektualne svojine, što će omogućiti poboljšanje prometa roba i usluga kao i ubrzavanje tehnološkog razvoja.“

8: Konkurencija

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-8-konkurencija/

„Poglavlje o konkurenciji ubraja se u jedno od najzahtevnijih i najsloženijih u pregovaračkom procesu. Hrvatska je, na primer, ovo poglavlje zatvorila među poslednjim i to uz zaključivanje dva protokola koji se odnose na sektor brodogradnje. Može se očekivati da će Srbija imati isti problem zbog sektora čelika. Ovo je, takođe, jedno od poglavlja za koje se često traže prelazni rokovi, i to najviše zbog politike državne pomoći. Pred sektorom javnih preduzeća, kao i preduzećima koja imaju drugačiju pravnu formu, ali obavljaju delatnost od opšteg interesa, pre stupanja u članstvo EU predstoji proces strukturnih reformi koji podrazumeva njihovo organizaciono i finansijsko restrukturisanje, korporativizaciju i potpunu ili delimičnu privatizaciju. Konkurencija ima kao povoljnu posledicu za građane niže cene, bolji kvalitet roba i usluga i širu mogućnost izbora. Pravne tekovine iz ove oblasti su u velikoj meri povezane sa obavezama iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Republike Srbije i Evropske unije (SSP) koji je trenutno na snazi. SSP uključuje odredbe uporedive sa pravnim tekovinama EU o konkurenciji i reguliše sporazume suprotne pravilima konkurencije, zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu i državnu pomoć. Osim toga, njime se regulišu i specijalna pravila koja važe za javna preduzeća i preduzeća sa posebnim i ekskluzivnim pravima i zabranjuju se kvantitativna ograničenja uvoza iz EU u Republiku Srbiju. Sporazumom se zahteva od operativno nezavisnih organa (za zaštitu konkurencije i kontrolu državne pomoći) da nadziru primenu pravila o konkurenciji u Republici Srbiji. Pored toga, Protokol 5 SSP uspostavlja pravila za državnu pomoć koja važe u slučaju da se odobrava pomoć za restrukturisanje industriji čelika u Republici Srbiji.“

Pitanje konkurentnosti za Srbiju je osetljivo zbog male proizvodne efikasnosti, tehnološke, finansijske i tržište zaostalosti, zbog ogromnog tereta zaostalog, siromašnog i ostarelog agrarnog društva. Poseban problem su kineske investicije. Kineski investitori nastoje da dampinškim cenama i nelojalnom konkurencijom naruše fer odnose na evropskom tržištu, a koruptivne odnose sa evropskim vladama nameravaju da prenesu na domen političkih uticaja. Problem sektora čelika je problem sporne privatizacije Železare Smederevo.

9: Finansijske usluge

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-9-finansijske-usluge/

„Potpunim usklađivanjem zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU i njegovom pravilnom primenom stvaraju se preduslovi za visok stepen stabilnosti finansijskog sistema. Istovremeno, utiče se na poboljšanje položaja učesnika na finansijskom tržištu, kao i korisnika finansijskih usluga, kroz uređenje pitanja obavljanja delatnosti u ovoj oblasti, omogućava se raznovrsnija ponuda usluga na tržištu. S tim u vezi, poseban segment čini zaštita potrošača, koja se ogleda kroz njihovo informisanje o uslugama koje pružaju finansijske institucije, što, između ostalog, uključuje usluge u oblasti osiguranja, kredita ili platnog prometa.“

Finansijsko tržište je plitko, nerazvijeno  i neintegrisano u evropske i svetske tokove. Ponuda finansijskih usluga je skupa i oskudna. Nezadovoljavajuća je i zaštita potrošača.

10: Informaciono društvo i mediji

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-10-informaciono-drustvo-i-mediji/

„Da li ste znali da su u EU regulisane cene roming operatera mobilne telefonije? Cene rominga u Evropskoj uniji ograničene su, pre nekoliko godina, konstantnim podsticajima Evropske komisije da mobilni operateri snize cene za korišćenje mobilnih telefona u inostranstvu. Prva uredba o ograničavanju cena rominga (Roaming Regulation) stupila je na snagu 2007. godine, a 2012. godine ratifikovana je nova uredba, kojom su regulisane cene za krajnje korisnike ograničene na sledeće iznose: 29 evrocenti za minut odlazećeg poziva i 8 evrocenti za minut dolazećeg poziva. Dakle, jedna od povoljnosti je ta što se ulaskom u EU smanjuje cena poziva u romingu, kada se korisnik nalazi na području Evropske unije. Korist od digitalizacije, koja se u Srbiji sprovodi u okviru Evropske agende, imaće građani Srbije, operateri, kao i država. Digitalizacija će omogućiti krajnjim korisnicima bolji kvalitet zvuka i slike, raznovrsniji sadržaj, više radio i televizijskih programa, nove usluge za osobe sa invaliditetom i starije osobe, unapređene dodatne usluge i drugo. Državi će digitalizacija omogućiti efikasnije korišćenje radio-frekvencijskog spektra, korišćenje oslobođenog dela spektra za nove usluge, promociju razvoja tehnologije kao i nova radna mesta. U oblasti mobilne telefonije, građani Srbije će moći da biraju između velikog broja usluga i različitih operatera, zbog čega će cene biti niže. Korisnicima usluga omogućena je slobodna promena operatera u skladu sa njihovim potrebama, uz mogućnost zadržavanja dotadašnjeg broja i predbroja, bez obzira na mrežu u koju se prelazi. Uvodi se besplatni, jedinstveni evropski broj za hitne službe 112, koji se koristi u celoj Uniji. Moguće je pozvati broj 112 sa fiksnog i mobilnog telefona, kako bi se konktaktirala hitna služba: hitna pomoć, vatrogasci ili policija. U oblasti informacionog društva, uvodi se elektronski potpis, koji štedi vreme i smanjuje troškove poslovanja.“

11: Poljoprivreda i ruralni razvoj

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-11-poljoprivreda-i-ruralni-razvoj/

„Zajednička poljoprivredna politika EU jedna je od najznačajnijih oblasti, kako u pogledu broja propisa koji regulišu ovu oblast, tako i u pogledu udela poljoprivrednog budžeta u ukupnom budžetu Evropske unije. Naime, veličina budžeta Zajedničke poljoprivredne politike je veoma visoka i iznosi nešto manje od 40% ukupnog budžeta EU. Glavni cilj Zajedničke poljoprivredne politike je da se obezbedi stabilno snabdevanje tržišta poljoprivrednim proizvodima po pristupačnim cenama što, sa druge strane, znači odgovarajući prihod za poljoprivredne proizvođače. Ono što predstavlja poseban izazov u procesu pregovora za Republiku Srbiju jeste što se očekuju izvesne promene u okviru reformisane Zajedničke poljoprivredne politike EU za period 2014-2020, kojima će administracija Srbije morati da se prilagođava „u hodu“. Pravne tekovine u oblasti poljoprivredne politike pregovaraće se u više potpoglavlja. Okosnicu poljoprivredne  politike EU čini podela na dva stuba. Prvi stub čine direktna plaćanja i tržišne intervencije, dok se drugi stub odnosi na politiku ruralnog razvoja. Direktna plaćanja podrazumevaju da, uz poštovanje određenih uslova (očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi, bezbednost hrane, poštovanje dobrobiti životinja, održavanje zemljišta u dobrom stanju), poljoprivrednici dobijaju podsticaje bez obzira na to kojom se vrstom proizvodnje bave. Ovi podsticaji imaju za cilj da obezbede stabilan prihod bez obzira na tržišnu nestalnost i finansiraju se iz Evropskog garantnog poljoprivrednog fonda, kao i tržišne intervencije. Tržišne intervencije se odnose na interventni otkup i druge oblike povlačenja proizvoda sa tržišta, podršku proizvodnji određenih proizvoda, sistem kvota (mleko i šećer), podršku proizvođačkim organizacijama (u sektoru voćarstva i povrtarstva). Neophodno je podvući da u ovoj oblasti, kao i u oblasti direktnih plaćanja, država članica ne može imati svoje nacionalne mere, već je u pitanju politika na nivou Evropske unije. Ruralni razvoj obuhvata mere koje su neophodne za razvoj aktivnosti u ruralnim oblastima, a koje doprinose jačanju konkurentnosti poljoprivrede i šumarstva, poboljšanju biodiverziteta ruralnih područja, unapređenju kvaliteta života, kao i mere za podsticanje diverzifikacije ruralne ekonomije. Sredstava za ove mere obezbeđuju se iz Evropskog fonda za ruralni razvoj.“

„Rezultat usklađivanja Republike Srbije sa propisima Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja biće pristup tržištu EU sa preko 500 miliona potrošača, uređenost proizvodnje, prerade i prodaje poljoprivrednih proizvoda na zajedničkom tržištu, kao i sa trećim državama. Članstvo u Evropskoj uniji omogućiće poljoprivrednicima korišćenje sredstava iz fondova za poljoprivredu i ruralni razvoj, poboljšati kvalitet proizvoda i samim tim znatno povećati njihovu konkurentnost na tržištu EU. Zbog svega navedenog, pregovori u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja biće izuzetno zahtevni.“

Kako bi postala tržišno konkurentnija i ekonomski razvijenija Srbija mora raditi na smanjenju procenta ruralnog stanovništva, umesto žalopojki za tradicionalnim selom koje sputava njen razvoj u poslednjih 200 godina. Neophodno je ukrupnjavanje poseda, primena tehnoloških inovacija, ulaganje u vodotokove i zaštite od poplava, grada i drugih elementarnih nepogoda. U saradnji sa EU neophodno je primarnu proizvodnju usmeravati na prerađvački sektor. Neophodna je javna rasprava o primeni GMO kultura.

12: Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna pitanja

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-12-bezbednost-hrane-veterinarska-i-fitosanitarna-pitanja/

„EU primenjuje integrisani pristup kako bi obezbedila visok nivo javnog zdravlja, zdravlja životinja, dobrobiti životinja i zdravlja bilja. Ovo se postiže primenom povezanih mera – od farme do trpeze, odnosno u celom lancu proizvodnje, prerade i distribucije hrane, sve do potrošača – kao i odgovarajućim nadzorom koji sprovode nadležni organi. Time se obezbeđuje visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi, kao jednog od osnovnih ciljeva politika EU. Istovremeno, potrebno je obezbediti efikasno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU, što je jedino moguće ukoliko su standardi bezbednosti hrane i hrane za životinje ujednačeni i dosledno primenjeni na celoj teritoriji EU. Propisi Poglavlja 12 su izuzetno brojni i obuhvataju: bezbednost hrane; veterinarsku politiku (kao što su zdravlje i dobrobit životinja, identifikacija i registracija životinja, kontrola ostataka veterinarskih lekova, nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca); stavljanje na tržište hrane, hrane za životinje i sporednih proizvoda životinjskog porekla (u koje spadaju i obavezne kontrole); bezbednost hrane za životinje (zasnovana na potpuno istim principima kao bezbednost hrane); fitosanitarnu politiku (kao što su kvalitet semena, sredstva za zaštitu bilja, štetni organizmi) i genetički modifikovane organizme. Da bi postala usklađena sa standardima EU iz ove oblasti, Srbija treba da prenese propise EU i obezbedi njihovu potpunu primenu. Ovo podrazumeva da nadležni organi obavljaju inspekciju i nadzor, kao i da postoje potrebne laboratorije. Takođe, potrebno je obezbediti da subjekti u poslovanju s hranom (odnosno svi koji proizvode, prerađuju, razmeštaju hranu ili su na neki drugi način uključeni u lanac) budu dobro obučeni i svesni svoje odgovornosti. Sistem bezbednosti hrane u EU zasnovan je na nekoliko načela: odgovornosti proizvođača (hrane, ali i hrane za životinje); sledljivosti hrane (sposobnost da se hrana, hrana za životinje, komponente hrane i životinje prate kroz sve faze u lancu); primeni sistema analize rizika (kako bi mere koje se primenjuju radi zaštite zdravlja bile efikasne, proporcionalne i jasno usmerene), kao i primeni načela predostrožnosti kada je to neophodno (kako bi se u slučaju postojanja rizika, koji još uvek nije naučno razjašnjen, obezbedio visok nivo zaštite potrošača u EU).“

„Srbija ima obavezu da prihvati i u potpunosti primeni propise EU iz ove oblasti u trenutku pristupanja. Međutim, zbog značaja trgovinske razmene sa EU, odnosno kako bi mogla da svoju hranu izvozi na tržište EU, Srbija već duži period prilagođava svoje standarde evropskim.Srbija neće morati da se odrekne svojih tradicionalnih proizvoda, kao što su sir ili kajmak. Ako se proizvode za potrošnju u sopstvenom domaćinstvu, i dalje će se proizvoditi kao do sada, ali će, ukoliko se plasiraju na tržište, morati da zadovolje određene higijenske standarde radi zaštite potrošača. Srbija će kao rezultat procesa prilagođavanja standardima EU, između ostalog, imati unapređene objekte za proizvodnju i preradu mesa, unapređen uzgoj životinja na farmama, bolje standarde dobrobiti životinja, kontrolisanu upotrebu pesticida u skladu sa standardima EU, pouzdan sistem nacionalnih laboratorija. Hrana koja se proizvodi u Srbiji imaće slobodan put do evropskih potrošača, a domaćim potrošačima biće garantovani isti visoki standardi bezbednosti hrane koju trenutno imaju evropski potrošači.“

13: Ribarstvo

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-13-ribarstvo/

„Rezultat usklađivanja Republike Srbije sa propisima Evropske unije u oblasti ribarstva biće ispunjenost zahteva u pogledu kontrole nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, čime će se stvoriti uslovi za plasman proizvoda ribarstva na tržište EU, uz očuvanje nacionalnih vodnih resursa.“

14: Transport

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-14-transport/

„Pravo EU koje se odnosi na drumski transport pokriva različite socijalne, tehničke, fiskalne, bezbednosne zahteve i zahteve zaštite životne sredine, sa ciljem promovisanja efikasnog prevoza putnika i robe i obezbeđivanja fer tržišnih uslova između transportnih operatera. Fokus regulative u železničkom transportu je pre svega na liberalizaciji ovog sektora i njegovom otvaranju prema konkurenciji, unapređenju interoperabilnosti i bezbednosti transportne mreže i razvijanju železničke transportne infrastrukture. U sektoru vazdušnog transporta reguliše se pitanje pristupa tržištu, kao i bezbednost vazdušnog saobraćaja, uz unapređenje prava i obaveza putnika. Regulativa koja se tiče unutrašnjeg vodnog transporta prepoznaje ogroman potencijal vodnog saobraćaja kao alternativnog vida pre svega prevoza robe i ima za cilj promociju i jačanje konkurentnosti unutrašnjeg vodnog transporta u transportnom sistemu, kao i njegovo uključivanje u multimodalne (kombinovane) logističke tokove.

Velike prednosti ovog vida saobraćaja, u poređenju sa ostalima, su pouzdanost, ekonomičnost, nizak stepen štetnosti za životnu sredinu i veliki potencijal za dalje unapređenje i razvijanje. U pogledu pomorskog saobraćaja insistira se na strogim bezbednosnim pravilima, smanjenju rizika od plovidbenih havarija i smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu. U okviru drumskog transporta pregovaraće se o pristupu tržištu robe i putnika, cenama i fiskalnim uslovima, socijalnim uslovima, zatim, tehničkim i bezbednosnim uslovima i prevozu opasnih materija. U okviru železničkog transporta pregovaraće se o pristupu tržištu i infrastrukturi – postojanju i ingerencijama nezavisnog regulatornog tela (Direkcije za železnice),tehničkim i bezbednosnim uslovima, bezbednosti i interoperabilnosti železničkog saobraćaja i formiranju nezavisnog tela za istrage nesrećnih slučajeva. U okviru vazdušnog transporta pregovaraće se o pristupu tržištu i spoljnoj vazdušnoj politici, upravljanju vazdušnim saobraćajem, uslovima zaštite životne sredine u vazdušnom transportu, zaštiti prava putnika, ispunjenju obaveza iz Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području (ECAA – European Common Aviation Area). U okviru unutrašnjeg vodnog transporta pregovaraće se o pristupu tržištu, uvođenju rečnih informacionih servisa, priznanju zanimanja u oblasti unutrašnje plovidbe, socijalnim uslovima, tehničkim i bezbednosnim uslovima. U oblasti pomorskog transporta pregovaraće se o usklađivanju našeg zakonodavstva sa međunarodnim konvencijama. U okviru kombinovanog transporta pregovaraće se o izgradnji savremenog intermodalnog terminala.“

„Članstvo u Evropskoj uniji omogućava povećanje bezbednosti transporta i bolju zaštitu putnika u svim vrstama saobraćaja. Rast konkurencije transportnog tržišta vodi do povoljnijih cena i boljeg kvaliteta usluga. U drumskom saobraćaju dobrobit je veća bezbednost saobraćaja na putevima i bezbednost prevoza opasnih materija, potom uvođenje digitalnih tahografa – uređaja za digitalno beleženje vremena vožnje i odmora vozača. Na ovaj način omogućava se lakši nadzor nad radnim vremenom vozača, pravednija tržišna konkurencija s obzirom da se eliminiše nelojalna konkurencija prevoznika čiji vozači rade više od dopuštenih 9 sati dnevno i, što je najvažnije, doprinosi se povećanju bezbednosti svih učesnika u drumskom saobraćaju. U železničkom saobraćaju, korist od fer pristupa tržištu i vidljivog sistema naplate infrastrukture, kao i pojednostavljenja procedura za izdavanje licence, koje treba da ohrabri nove učesnike na tržištu i dovede do njegovog otvaranja, je očigledna. Tu je i jačanje uloge Direkcije za železnice kao regulatornog i bezbednosnog tela. Unapređenje zaštite putnika u vazdušnom saobraćaju, pored ostalog, znači da, u slučaju kada prevoznik kasni ili otkaže putovanje, a da razlog nisu vremenske nepogode, on mora da obezbedi smeštaj i hranu putnicima, kao i naknadu štete ukoliko je putnik traži. Takođe, dodatno se štite prava osoba sa invaliditetom u saobraćaju, a propisuje se i obaveza jasnog isticanja pune cene karte. Poboljšava se i regulativa u oblasti pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi i upravljanja vazdušnim prostorom. U unutrašnjem vodnom saobraćaju korist se odnosi na uspostavljanje rečnih informacionih servisa – RIS  (koncepta usaglašenih telekomunikacionih usluga i informacionih sistema za podršku unutrašnjoj plovidbi i njene veze prema ostalim vidovima saobraćaja), u okviru koga se formiraju i podsistemi za lociranje i praćenje brodova, za davanje elektronskih saopštenja brodarstvu, kao i za elektronsko prijavljivanje putovanja. RIS je preduslov za integrisanje međunarodnih plovnih puteva u našoj državi sa evropskom plovidbenom mrežom, a od posebnog je značaja za evropski Koridor VII (reku Dunav).“

15: Energetika

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-15-energetika/

„Sigurnost snabdevanja energentima garantuje se pravnim tekovinama EU kojima se države članice obavezuju da drže u propisanim zalihama određene kategorije naftnih proizvoda i da o svim aktivnostima koje služe ostvarenju navedenog cilja obaveštavaju Evropsku komisiju. U 2013. godini donet je Zakon o robnim rezervama, koji je prethodno usklađivan sa sekundarnim zakonodavstvom EU. Time je RS ispunila deo obaveza prema Energetskoj zajednici. Donošenjem podzakonskih akata od strane resornog ministarstva nastaviće se usklađivanje zakona u ovoj oblasti. Unutrašnje tržište električne energije i gasa je potpuno liberalizovano u EU 2007. godine, dok se kod nas očekuje dalja liberalizacija uvođenjem Trećeg paketa propisa u zakonodavni sistem RS. Propisi pozivaju na garantovanje univerzalnih usluga u sektoru energetike kao i na adekvatnu zaštitu osetljivih korisnika u svim oblastima. Radi što boljeg funkcionisanja energetskog tržišta, zahteva se uspostavljanje nezavisnih regulatornih tela i nezavisnih sistemskih operatera prenosa. U promovisanju obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti pravo EU propisuje proizvodnju i poboljšanje energetske efikasnosti kao oblasti koje će se prožimati. Prevashodno se ističe energetska efikasnost kao oblast koja će obeležiti sve energetske politike. Postavljaju se zahtevi ekološkog dizajna i energetskih oznaka. Visok nivo nuklearne bezbednosti i zaštite od rizika je od izuzetne važnosti. Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije je regulatorno telo Republike Srbije osnovano u skladu sa regulativom EU. Ova agencija postupa u skladu sa svojim nadležnostima i reguliše ovu oblast. U Evropskoj uniji to je Euratom agencija za energetsko snabdevanje koja ima ekskluzivna prava na zaključivanje ugovora o snabdevanju nuklearnim materijalima. U vezi sa unutrašnjim energetskim tržištem, posebno tržištem električne energije i gasa, izazov za nas u predstojećem periodu predstavljaće usklađivanje zakonodavstva sa Trećim paketom propisa EU, koji se tiče sekundarnog zakonodavstva (čini ga set direktiva i uredbi u oblasti električne energije i gasa) sa kojim ćemo se usklađivati u odnosu na rokove koje smo prihvatili prema Energetskoj zajednici. Neki od ciljeva Trećeg paketa su stvaranje potpuno liberalizovanog tržišta, postojanje jakih mera zaštite potrošača, potpuno nezavisnog regulatora i dobro razvijene i uređene vlasničke mreže.“

„Značaj oblasti energetike ogleda se u činjenici da je još 2006. godine stupio na snagu Ugovor o osnivanju energetske zajednice i da je Republika Srbija od tada, na izvestan način, već u EU: preko tela Energetske zajednice (EnZ)  stalno se prati i izveštava o stepenu usklađenosti propisa iz oblasti energetike sa pravnim tekovinama EU. Ugovor o osnivanju Energetske zajednice potvrđen je kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kojim je istaknuta nužnost regionalne saradnje u ovoj oblasti. Kako je glavni zadatak Ugovora o osnivanju Energetske zajednice stvaranje stabilnog pravnog, ekonomskog i energetskog okvira, Srbija će pristupanjem EU obezbediti sigurnost snabdevanja energijom, privući investicije u energetsku infrastrukturu, unaprediti zaštitu životne sredine i stvoriti jedinstven regulatorni prostor za trgovinu energentima. S tim ciljem su uspostavljena tri nivoa obaveza: implementacija relevantnih pravnih tekovina Evropske unije(acquis communautaire) u energetici, zaštiti životne sredine, korišćenju obnovljivih izvora energije i zaštiti konkurencije, uspostavljanje posebnog regulatornog okvira koji će omogućiti efikasno funkcionisanje tržišta unutar Energetske zajednice i povezivanje sa tržištem Evropske unije i stvaranje tržišta energije koja se prenosi mrežama bez unutrašnjih granica, unutar koga će biti razvijena koordinacija uzajamne pomoći u slučaju poremećaja u energetskim mrežama ili spoljnih poremećaja i mogućnost stvaranja zajedničke politike trgovine energijom sa učesnicima na tržištima van EU i Energetske zajednice. Oblasti rada Energetske zajednice su: staranje o ostvarivanju ugovornih obaveza, električna energija, gas, investicije, sigurnost snabdevanja, obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost, zaštita životne sredine, konkurencija, socijalna pitanja, nafta, kao i rešavanje sporova nastalih u vezi sa Ugovorom. Kroz rad tela EnZ Srbija će uticati na energetsku politiku regiona.“

16: Porezi

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-16-porezi/

„Pravne tekovine EU o oporezivanju uglavnom pokrivaju oblast indirektnog oporezivanja, kako u pogledu poreza na dodatu vrednost, tako i u pogledu akciza. One propisuju definicije i načela poreza na dodatu vrednost. Akcize na mineralna goriva, duvanske proizvode i alkoholna pića podležu direktivama EU o strukturi akciza, minimalnim stopama za svaku grupu proizvoda, kao i proizvodnji, držanju, kretanju i praćenju akcizne robe. Proizvodi su podložni akcizama ukoliko se proizvode u Evropskoj uniji ili uvoze iz trećih država. Međutim, akciza se plaća državi članici u kojoj je roba puštena u promet (sa ograničenim izuzecima), i po stopama koje se primenjuju u toj državi članici. U vezi sa direktnim oporezivanjem, pravne tekovine EU pokrivaju neke aspekte korporativnih poreza i uglavnom imaju za cilj uklanjanje prepreka za prekogranične aktivnosti između preduzeća. Pravne tekovine EU u oblasti direktnog oporezivanja uređuju određene aspekte poreza na dobit i poreza na kapital. Cilj politike EU u oblasti direktnog oporezivanja je otklanjanje poremećaja kod prekograničnih ekonomskih aktivnosti između privrednih društava unutar Evropske unije. Istovremeno, propisi EU u ovoj oblasti uređuju i obezbeđivanje efektivnog oporezivanja prihoda od štednje, u vidu kamata koje se isplaćuju fizičkim licima. Kodeks ponašanjaza poslovno oporezivanje (CodeofConductforbusinesstaxation) predstavlja političku obavezu država članica da spreče štetne poreske mere. Države članice se obavezuju da neće uvoditi nove, kao i da će ukinuti postojeće štetne poreske mere. Najzad, zakonodavstvo EU u oblasti administrativne saradnje i uzajamne pomoći između poreskih organa država članica propisuje instrumente za razmenu podataka, sa ciljem rešavanja pitanja utaje i izbegavanja poreza, a istovremeno i omogućava uzajamnu pomoć država članica u oblasti povraćaja poreza. Pravne tekovine EU u oblasti operativnog kapaciteta i kompjuterizacije obuhvataju pravila u vezi sa uspostavljanjem i funkcionisanjem različitih informacionih sistema za razmenu podataka između nacionalnih poreskih uprava (na primer, informacioni sistem za razmenu podataka o PDV, informacioni sistem za povraćaj PDV, informacioni sistem za razmenu podataka između država članica u vezi sa posebnim programom za elektronske usluge koje subjekti van EU pružaju građanima EU, informacioni sistem za razmenu podataka između država članica o proizvođačima i trgovcima akciznih proizvoda, automatski sistem za razmenu podataka u vezi sa prihodom od kamate na štedne depozite u elektronskom standardizovanom formatu).“

„U EU ne postoji obaveza usklađivanja svih vrsta poreza, a harmonizacija u oblasti poreza ima za cilj koordinaciju poreskih sistema država članica EU radi izbegavanja nacionalnih poreskih mera koje bi mogle da negativno utiču na funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU. Obaveza usklađivanja zakonodavstva postoji u oblasti posrednih poreza – poreza na dodatu vrednost (PDV) i akciza – na sledeće kategorije proizvoda: energente, duvanske proizvode i alkoholna pića. U pogledu poreza na dodatu vrednost, prema propisima EU, standardna stopa ne može biti niža od 15%, a države članice mogu da primenjuju i jednu ili dve snižene stope poreza na dodatu vrednost koje ne smeju da budu niže od 5%. U oblasti direktnog oporezivanja, pravna tekovina EU obuhvata samo određene aspekte oporezivanja dohotka od štednje fizičkih lica i poreza na dobit.“

17: Ekonomska i monetarna politika

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-17-ekonomska-i-monetarna-politika/

„Pravne tekovine EU u oblasti ekonomske i monetarne politike sadrže pravila kojima se zahteva nezavisnost centralnih banaka u državama članicama i zabranjuje direktno finansiranje javnog sektora od strane centralnih banaka i privilegovani pristup javnog sektora finansijskim institucijama. Od država članica se očekuje da koordinišu svoje ekonomske politike i poštuju pravila postupka prekomernog deficita i pravila Pakta o stabilnosti i rastu. Nacionalne centralne banke podležu Statutu Evropskog sistema centralnih banaka i Evropskoj centralnoj banci. Nove države članice su takođe obavezne da poštuju kriterijume za usvajanje evra. Dok se ne priključe evrozoni, one će učestvovati u ekonomskoj i monetarnoj uniji kao države članice sa izuzećem i moraju da tretiraju svoju politiku deviznog kursa kao pitanje od zajedničkog interesa.“

„Države članice EU imaju obavezu da koordinišu nacionalne ekonomske politike kroz zajedničko planiranje integracije privreda, podsticanje privrednog rasta, obezbeđivanje radnih mesta i konkurentnosti evropske privrede kao celine. Jedan od važnih preduslova za funkcionisanje Ekonomske i monetarne unije je nezavisnost Evropske centralne banke i nacionalnih centralnih banaka država članica EU. Države članice imaju obavezu da fiskalnu politiku vode u skladu sa pravilima i načelima koja se primenjuju u EU, da izveštavaju o stanju budžetskog deficita i javnog duga, kao i da učestvuju u koordinaciji ekonomskih politika. U slučaju kada država članica ispuni kriterijume za uvođenje evra i uvede evro kao nacionalnu valutu, nacionalna centralna banka te države članice sprovodiće Zajedničku monetarnu politiku u saradnji sa Evropskom centralnom bankom i ostalim centralnim bankama evrozone.“

18: Statistika

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-18-statistika/

„Pravne tekovine EU u oblasti statistike se, gotovo isključivo, sastoje od zakonodavstva koje ima direktnu primenu u državama članicama, kao što su uredbe Evropskog parlamenta i Saveta i odluke i uredbe Evropske komisije. Pravne tekovine EU koje uređuju pitanje statistike sadrže i širok spektar metodoloških priručnika i uputstava u raznim statističkim domenima, kao što su poljoprivreda, ekonomska i monetarna politika, demografske i socijalne statistike i istraživanja. Međunarodni sporazumi ili međunarodni standardi, kao i kodeks prakse u statistici, obezbeđuju dalju osnovu za statističku proizvodnju. Preduslov za kvalitetno funkcionisanje društva je solidna baza pouzdanih i objektivnih statističkih podataka, koja pruža potrebne informacije sa ciljem definisanja odluka na nivou Evropske unije, država članica, na lokalnom nivou, kao i u poslovnom sektoru. Istovremeno, pouzdana statistika je od izuzetnog značaja za javnost i medije radi što kvalitetnije procene stanja u društvu i državi. Iz ovih razloga zvanična statistika je jedna od osnova funkcionisanja EU. Pored značaja zvanične statistike EU, neosporan je i značaj statistika država članica, imajući u vidu da evropsku statistiku na državnom nivou izrađuju nacionalni stastistički zavodi, a na nivou Evropske unije to čini Statistički zavod Evropske unije – Eurostat. Najznačajnija uloga Eurostata je u obradi i objavljivanju uporedivih statističkih podataka na evropskom nivou. Eurostat nastoji da dođe do zajedničkog statističkog „jezika“, koji obuhvata koncepte, metode, strukture i tehničke standarde. Eurostat ne prikuplja podatke, već to čine  države članice kroz rad svojih statističkih zavoda, koji proveravaju i analiziraju nacionalne podatke koje dostavljaju Eurostatu. Uloga Eurostata je da konsoliduje podatke i obezbedi da budu uporedivi, koristeći harmonizovanu metodologiju.“

„Pregovori o pristupanju Evropskoj uniji u okviru ovog poglavlja imaju za cilj unapređenje nacionalnog statističkog sistema i njegovo usklađivanje sa sistemom Evropske unije. Na ovaj način ide se u susret poboljšanju kvaliteta, dostupnosti i uporedivosti statističkih podataka, što dovodi do unapređenja svih standarda na kojima se zasniva zvanična statistika.“

19: Socijalna politika i zapošljavanje

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-19-socijalna-politika-i-zaposljavanje/

„Najznačajniji ciljevi Evropske unije u ovoj oblasti su poboljšanje sistema socijalne zaštite, povećanje obrazovnog nivoa radne snage, postizanje visoke stope zaposlenosti uz posebnu brigu za kategorije koje su manje zastupljene na tržištu rada, obezbeđivanje odgovarajućih uslova rada, kao i socijalno uključivanje. Na osnovu člana 153. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, Evropska unija podržava i dopunjuje aktivnosti država članica u oblasti socijalne politike. Pravne tekovine EU u vezi sa socijalnom politikom i zapošljavanjem uključuju minimalne standarde u oblastima radnog prava, jednakih mogućnosti, zdravlja i bezbednosti na radu i borbe protiv diskriminacije. Države članice učestvuju u procesima EU u oblasti politike zapošljavanja, socijalnog uključivanja i socijalne zaštite. Socijalni partneri država članica učestvuju u socijalnom dijalogu na evropskom nivou. Evropski socijalni fond je glavni finansijski instrument kojim EU podržava sprovođenje svoje strategije zapošljavanja i doprinosi naporima za socijalno uključivanje. U oblasti radnog zakonodavstva, uređena su pitanja u vezi sa pravima radnika i njihovom zaštitom u slučaju kolektivnog otpuštanja, stečaja i preseljenja poslovanja, prava radnika da budu informisani i konsultovani o pitanjima koja se odnose na njihov rad, kao i pravila koja se odnose na radno vreme, bezbednosti i zaštitu zdravlja na radu. Pravne tekovine EU u ovoj oblasti usmerene su i prema uspostavljanju jednakih mogućnosti za sve, zaštiti načela jednaka zarada za jednak rad, zabrani diskriminacije po bilo kojoj osnovi i jačanju socijalnog dijaloga. U oblasti invaliditeta EU je usvojila strategiju koja ima za cilj da usmeri pitanja u vezi sa invaliditetom ka relevatnim politikama Evropske unije i da doprinese povećanju uključenosti osoba sa invaliditetom. Uveden je i pojam fleksigurnosti, koji označava kombinaciju sigurnosti zapošljavanja i socijalne sigurnosti sa celoživotnim učenjem.“

20: Preduzetništvo i industrijska politika

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-20-preduzetnistvo-i-industrijska-politika/

„Industrijska politika EU ima za cilj da promoviše industrijske strategije koje bi povećale konkurentnost, ubrzale prilagođavanje na strukturne promene, podsticale stvaranje povoljnog poslovnog okruženja širom EU, povećanje domaćih i stranih investicija i poboljšanje opšteg poslovnog ambijenta u kome posluju mala i srednja preduzeća, a podstiču se i preduzetništvo i inovacije. Pored industrijske strategije, ova politika EU podrazumeva privatizaciju i restrukturisanje i podjednako se odnosi na kompanije, industrijske sektore i evropsku industriju u celini. Pravne tekovine Evropske unije se u poglavlju preduzetništva i industrijske politike velikim delom sastoje od načela politike i preporuka za politiku sadržanih u saopštenjima, preporukama i zaključcima Saveta koji imaju za cilj da poboljšaju formulisanje i koordinaciju politike preko preduzeća na unutrašnjem tržištu, na osnovu zajedničke definicije malih i srednjih preduzeća. Ovo znači da pravne tekovine EU u ovoj oblasti, u principu, ne zahtevaju prenošenje propisa u domaće zakonodavstvo ili posebne mere za sprovođenje i primenu. Dakle, industrijska politika se delimično vodi na nacionalnom, a delimično na nadnacionalnom, odnosno evropskom nivou. Nadležni direktorat za vođenje industrijske politike i preduzetništva u EU je Generalni direktorat za preduzeća i industriju. Instrumenti preduzetničke i industrijske politike su razvijeni u okviru EU programa za konkurentnost i inovacije (CIP), 2007-2013. Njegov specifični potprogram pod nazivom „Preduzetništvo i inovacije“ (Entrepreneurship and Innovation Programme -EIP), pruža finansijsku podršku preduzećima i donosiocima odluka u ovoj oblasti i usmeren je na aktivnosti koje promovišu pristup finansijama, poslovne usluge, evropske i nacionalne inovacione politike i politike podrške malim i srednjim preduzećima. Važan instrument ove politike je i Direktiva 2011/7/EU o borbi protiv zakasnelog plaćanja u komercijalnim transakcijama. Instrumenti politike preduzetništva i industrijske politike uključuju finansijsku podršku i regulatorne mere, kao i odgovarajuće kapacitete na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.“

„U okviru pregovora, od država kandidata se zahteva da predstave politiku industrije i strategiju restrukturisanja, kako bi se procenilo da li su njihove industrijske politike u skladu sa principima EU, posebno u pogledu privatizacije i restrukturisanja. Na primer, sva preduzeća u državnom vlasništvu u Srbiji moraće da prođu kroz postupak restrukturisanja, što podrazumeva strukturne i organizacione promene u tim preduzećima i njihovu pripremu za samostalno i konkurentno učešće u tržišnoj utakmici. Industrijska politika je tesno povezana sa drugim pregovaračkim poglavljima, posebno sa politikom konkurencije (uključujući državnu pomoć), jer industrijska politika EU ima nadležnosti u kontroli i ograničavanju subvencija i drugih oblika državne pomoći, kako na nacionalnom, tako i na nivou EU.“

21: Transevropske mreže

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-21-transevropske-mreze/

“Ideja transevropskih mreža pojavila se prvi put krajem osamdesetih godina u kontekstu Jedinstvenog evropskog tržišta. Veliko tržište, uz slobodu kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, podrazumevalo je povezanost regionalnih i nacionalnih mreža modernom i efikasnom infrastrukturom. Stvaranje transevropskih mreža je značajan element ekonomskog rasta i povećanja zaposlenosti u Evropskoj uniji. Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, u odeljku XVI, članovima 170-172, daje pravni osnov za uspostavljanje transevropskih mreža u oblasti transporta, energetike i telekomunikacija. Njime je definisano da je cilj EU promovisanje međupovezanosti i interoperabilnosti nacionalnih mreža, kao i pristupa tim mrežama. Transevropske transportne mreže (TEN-T) doprinose održivom i multimodalnom razvoju transportnog sistema i otklanjaju eventualne zastoje pri odvijanju saobraćaja. Transportne mreže igraju veliku ulogu u obezbeđivanju održive mobilnosti, spajajući konkurentsku sposobnost Evropske unije i dobrobit stanovnika Evropske unije, uz istovremeno obezbeđivanje transporta robe i putnika. Imajući u vidu porast broja država članica koji se očekuje do 2020. godine, utvrđena je lista prioritetnih transnacionalnih projekata u skladu sa njihovim strateškim značajem. Nova infrastrukturna politika EU predviđa formiranje “core network” do 2030. godine, koja će obuhvatati 9 glavnih koridora. Cilj je transformacija konekcija na liniji istok-zapad, unapređenje infrasturkture graničnih prelaza, unapređenje funkcionisanja različitih vidova saobraćaja i doprinos ciljevima Evropske unije u oblasti klimatskih promena. Transevropske energetske mreže (TEN-E) obuhvataju prenos i skladištenje gasa, kao i prenos električne energije, i u velikoj meri doprinose postojanju integrisanog tržišta električne energije i gasa. TEN-E treba da odgovore na sve veći značaj sigurnosti i diverzifikacije snabdevanja Unije energijom, obuhvatajući energetske mreže država članica i država kandidata, i obezbeđujući usklađeni rad energetskih mreža EU i susednih država. Glavni ciljevi politike u ovoj oblasti su sigurnost snabdevanja i funkcionalno unutrašnje tržište energije. Ovo je definisano u smernicama za transevropske energetske mreže iz 2006. godine, kojima su utvrđeni i rangirani po važnosti prioritetni projekti, projekti od zajedničkog interesa i projekti od evropskog interesa u ovoj oblasti. Transevropske telekomunikacione mreže se uglavnom odnose na razvoj mreža i distribuciju povezanih usluga u okviru određenog programa Unije”.

22: Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-22-regionalna-politika-i-koordinacija-strukturnih-instrumenata/

„Uspostavljanje sistema za upravljanje fondovima/programima u funkciji ukupnog razvoja države članice predstavlja okosnicu ovog poglavlja. Budući da je reč o sistemu koji treba da obezbedi efektivno, efikasno i vidljivo korišćenje fondova za potrebe realizacije ekonomskog i društvenog razvoja država članica, uspostavljanje ovog sistema – uključujući pitanja planiranja/programiranja, sprovođenja, praćenja i evaluacije i finansijskog upravljanja i kontrole – predstavlja značajan izazov. O ovome posebno svedoče iskustva država članica koje su 2007. godine pristupile EU, postajući zapravo neto kontributori/neto davaoci umesto neto korisnika budžeta EU, usled slabe apsorpcije sredstava. Tako je, na primer, od ukupno predviđenih sredstava namenjenih Rumuniji, zaključno sa junom 2013. godine iskorišćeno/povučeno svega 26% (u Bugarskoj 40%). Razlog za slabu apsorpciju leži u činjenici da se ove države nisu na najbolji način pripremile za postpristupni period i mogućnost korišćenja višestruko većih fondova, koji na godišnjem nivou mogu iznositi čak do 2,5% bruto nacionalnog dohotka prema predlogu za period 2014-2020. Iz ovog razloga, osnovni instrument finansijske pomoći EU u pretpristupnom periodu, IPA, navodi kao jedan od dva strateška cilja – pored podrške sprovođenju političkih, ekonomskih, pravnih i institucionalnih reformi – i pripreme za sprovođenje kohezione politike EU. Evropska unija u kontinuitetu podržava napore na sprovođenju aktivnosti koje su usmerene ka uspostavljanju decentralizovanog sistema za upravljanje (pretpristupnim) fondovima  u Republici Srbiji, kao okosnici budućeg sistema za upravljanje postpristupnim – strukturnim fondovima i Kohezionim fondom EU.“

23: Pravosuđe i osnovna prava

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-23-pravosudje-i-osnovna-prava/

„Kada je reč o Poglavlju 23 Pravosuđe i osnovna prava, potrebno je istaći da je to novo poglavlje, uvedeno nakon petog i šestog talasa proširenja Evropske unije 2004. i 2007. godine. Prethodno  je postojalo jedno poglavlje za oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova, koje je već u slučaju pristupnih pregovora sa Hrvatskom podeljeno na dva – Pravosuđe i osnovna prava i Pravda, sloboda i bezbednost. Pre svega, materija o kojoj se pregovara u ovom poglavlju odnosi se na ispunjavanje političkih kriterijuma koji su osnovni preduslov daljih evropskih integracija država u procesu pristupanja. Veoma je mali broj propisa na nivou Evropske unije koji regulišu materiju koja je obuhvaćena ovim poglavljem, jer je najvećim delom ostavljeno državama članicama da na najbolji način urede ova pitanja i da kroz najbolju evropsku praksu poštuju standarde koji su temeljne vrednosti na kojima počiva Evropska unija. Uzimajući u obzir i novi pristup pregovorima, koji u centar pregovaračkog procesa stavlja vladavinu prava, Republika Srbija će u sprovođenju reformi u Poglavljima 23 Pravosuđe i osnovna prava i 24 Pravda, sloboda i bezbednost morati da dostigne visok nivo ispunjenosti kriterijuma – za koje će države članice smatrati da su u skladu sa standardima koji postoje u okviru EU. Ovo poglavlje ima četiri osnovna dela, i to su: reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, osnovna prava i prava građana EU. Reforma pravosuđa obuhvata neophodnost da ono postane nezavisno, nepristrasno, efikasno, odgovorno i profesionalno. Nezavisnost se pre svega ogleda u načinu izbora sudija i tužilaca, koji mora biti oslobođen od bilo kakvog političkog uticaja. Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, kao najviša tela u pravosuđu, moraju biti nezavisni. Nepristrasnost se obezbeđuje kroz precizno definisan sistem napredovanja u karijeri, ali i potpuno automatizovan sistem dodeljivanja predmeta. Efikasnost se odnosi na dužinu trajanja postupka. Mnoge države kandidati se suočavaju sa velikim brojem zaostalih predmeta. Srbija u tome nije izuzetak, te će rešavanje ovog pitanja umnogome doprineti pozitivnoj oceni efikasnosti pravosuđa. Potrebno je napraviti adekvatan sistem, kako bi se taj zaostatak postepeno smanjivao i kako bi to omogućilo veću pravnu sigurnost u smislu ostvarivanja zaštite prava kroz suđenje u optimalnom roku. Jasno postavljen sistem odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija takođe je neophodan preduslov da posao koji obavljaju donosi rezultate u zaštiti prava građana. Profesionalnost nosilaca pravosudnih funkcija se pre svega ogleda u tome da dobro poznaju zakonodavstvo koje treba da primenjuju. To se postiže stalnom obukom sudija i tužilaca, koja će posebno biti usmerena na evropsko zakonodavstvo, koje će datumom prijema postati pozitivno zakonodavstvo RS. Borba protiv korupcije obuhvata nekoliko aspekata, i to preventivno delovanje, represiju u smislu procesuiranja krivičnih dela korupcije i institucionalni okvir, koji mora biti postavljen tako da obezbedi efikasno rešavanje ovog pitanja. Pod prevencijom se prvenstveno misli na uklanjanje svih mogućih rizika koji pogoduju korupciji. To znači unapređenje pravnog i institucionalnog okvira kako bi se smanjila mogućnost korupcije. Pregovori na području prevencije korupcije obuhvatiće sledeće oblasti: sprečavanje sukoba interesa, finansiranje političkih partija, postupke javnih nabavki, pristup informacijama od javnog značaja, profesionalizaciju državne uprave, ali i mnoga druga pitanja koja se već niz godina navode u izveštajima o napretku koje objavljuje Evropska komisija. Kada je reč o represiji, biće potrebno pokazati efikasnu borbu protiv korupcije na svim nivoima, u smislu procesuiranja i kažnjavanja zbog koruptivnih krivičnih dela. Uz statistiku, koja će biti dokaz o rezultatima borbe protiv korupcije, biće potrebno ojačati administrativnu strukturu – i to policije, tužilaštva i sudstva – kada se radi o procesuiranju ovih krivičnih dela. Osnovna prava obuhvataju čitav spektar obezbeđivanja zaštite ljudskih i manjinskih prava. Evropska povelja o ljudskim pravima i slobodama je deo pravnih tekovina Evropske unije, što je uvedeno članom 6. Lisabonskog ugovora i predstavlja primarno pravo Evropske unije jer ima istu pravnu snagu kao osnivački ugovori. Međutim, kada je reč o temeljnim vrednostima na kojima počiva EU – a to je zaštita ljudskih prava – pravne tekovine Evropske unije obuhvataju i sve međunarodne instrumente u ovoj oblasti, a pre svega međunarodne instrumente usvojene u okviru Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija. Svakako najznačajniju ulogu ima Konvencija Saveta Evrope o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, ali i niz drugih konvencija koje je Savet Evrope usvojio na temu zaštite manjina, kulturnih prava, zaštite dece, zaštite podataka i dr. Evropska unija usmerava pažnju i očekuje značajan napredak u oblastima: sprečavanja svih oblika diskriminacije, zaštite prava nacionalnih manjina, poboljšanja položaja Roma, prava LGBTI populacije, ostvarivanja slobode medija, zaštite prava dece, zaštite prava žena, zaštite osoba sa invaliditetom, pristupa pravdi, reforme zatvorskog sistema, sprečavanja torture, zaštite izbeglica i interno raseljenih lica, rešavanja pitanja nestalih lica, zaštite podataka o ličnosti. Prava građana EU se odnose i na preuzimanje pravnih tekovina Evropske unije kojima je regulisano kako se glasa i kandiduje za izbore za Evropski parlament, ali i za izbore na lokalnom nivou u okviru Evropske unije. U ovoj oblasti se definiše i  pravo slobodnog kretanja i prebivališta u okviru Evropske unije, što podrazumeva i diplomatsku i konzularnu zaštitu građana EU od strane diplomatsko-konzularnog predstavništva bilo koje države članice.“

„Da bi ispunila uslove iz ovog poglavlja, Srbija treba da sprovede brojne reforme i aktivnosti koje imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana. Ustanovljavanje pouzdanog pravosudnog sistema, u kome će građani moći da zaštite svoja prava i da u optimalnom roku dobiju konačne presude, osnovna je dobit svih aktivnosti koje se preduzimaju u oblasti reforme pravosuđa. Osim toga, uz efikasan pravosudni sistem i efikasnu borbu protiv korupcije, RS postaje država koja ima stabilan pravni sistem i pouzdana država koja na taj način privlači strane investitore. Poboljšanje zaštite ljudskih i manjinskih prava svakako utiče na svakog građanina RS; što je stepen tih prava veći, građanima se omogućava uživanje sve više prava koja su tekovina modernih demokratskih društava.“

24: Pitanja pravde, slobode i bezbednosti

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-24-pitanja-pravde-slobode-i-bezbednosti/

„Jedan od ciljeva koje je Evropska unija sebi postavila je kreiranje prostora pravde, slobode i bezbednosti. Pravne tekovine u ovoj oblasti se veoma brzo razvijaju i – sa dodatnim nadležnostima koje EU ima u ovim oblastima nakon svake izmene osnivačkih ugovora – sve je veći broj propisa koji definišu zajedničke standarde. Kada je reč o zahtevima iz pregovaračkog procesa za države kandidate, ovo poglavlje je podeljeno na više oblasti:

Azil – Pravne tekovine EU u oblasti azila odnose se na zajedničke standarde koje države članice moraju da usvoje. To su direktive koje definišu: osnovne procedure za rešavanje o zahtevima za azil; prava koja imaju tražioci azila dok traje procedura odlučivanja o njihovim zahtevima; uslove koje tražilac azila mora da ispuni kako bi mu bio odobren azil; prava koja imaju lica kojima je odobren zahtev za azil; privremenu zaštitu u slučaju masovnog priliva izbeglica, kao i sistem koja je država članica EU nadležna za rešavanje o podnetom zahtevu za azil, kako bi se sprečile zloupotrebe (tzv. Dablinski sistem). Direktivom je ustanovljena i prateća baza podataka EURODAK, koja sadrži biometrijske podatke tražilaca azila. Evropska unija je formirala i posebnu agenciju – Zajedničku kancelariju za podršku politici azila(EASO- European Asylum Support Office) sa sedištem na Malti.

Migracije – Pitanje legalnih i neregularnih migracija je veoma značajno za EU, a pre svega kako je to pitanje rešeno u trećim državama koje se graniče sa EU. Republika Srbija ima specifičan geografski položaj i nalazi se na migratornim rutama ka Evropskoj uniji. Kada je reč o legalnim migracijama, RS će morati da uskladi svoje zakonodavstvo koje se odnosi na spajanje porodica, dozvole za rad za strane državljane, dokumenta za strance i uopšte pravila o kretanju i boravku stranaca – sa pravnim aktima EU koja se odnose na ovo pitanje. Neregularne migracije predstavljaju značajan problem u svim evropskim državama, pa je neophodno da se propisi koji se odnose na ovo pitanje u potpunosti usklade. Značajan deo teme neregularnih migracija čini i pitanje readmisije. Naša država ima potpisan sporazum sa EU o readmisiji lica koja nezakonito borave, kao i niz implementacionih protokola, te će kroz pregovarčki proces biti praćeno da li se ta procedura neometano odvija. Na RS će biti zadatak reintegracije povratnika, kako ne bi dolazilo do sekundarnih migracija.

Vizna politika – Vizna politika EU definisana je Uredbom 539/2001 (sa nizom usvojenih izmena), koja sadrži listu država čijim državljanima je potrebna viza za prelazak spoljnih granica EU i listu država čiji državljani su izuzeti od te obaveze. RS se nalazi na listi država kojima nije potrebna viza za Šengen države. Srbija će trenutkom prijema morati da uskladi svoju listu sa viznom listom EU. Takođe će biti neophodno da se uskladi sa Viznim informacionim sistemom EU koji postoji između država članica EU. Kodeks o vizama je najvažniji pravni akt EU za sprovođenje vizne politike.

Kontrola granica i Šengen – Šengen pravne tekovine su, kao deo pravnih tekovina, najveći nivo integracije država članica EU u ovom poglavlju. Ukidanjem unutrašnjih granica između država članica EU, uveden je sistem koji pomaže sprečavanje zloupotreba. On je do danas evoluirao u Šengen informacioni sistem II, za koji će naša država morati da bude spremna. Potrebno je istaći da datumom prijema u EU RS neće postati deo Šengen sistema, već će to biti predmet naknadne odluke Saveta, kada RS bude ispunila sve kriterijume i kada bude procenjeno da je spremna za prijem. U oblasti kontrole spoljnih granica EU, najvažniji pravni akt je Kodeks o granicama Šengena, sa kojim će RS morati u potpunosti da se uskladi kada je reč o upravaljanju granicom. EU je formirala agenciju koja se bavi upravljem granicama –FRONTEKS.

Borba protiv organizovanog kriminala – Za ovu oblast su, osim pravnih propisa EU, veoma značajne i konvencije UN i Saveta Evrope, ali pre svega treba istaći Palermo konvenciju – Konvenciju UN za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala koja definiše osnove za dalje rešavanje ovog pitanja. Rezultati će pokazivati u kojoj meri RS napreduje u ovoj oblasti, s obzirom da je zakonodavni okvir postavljen, ali će statistika i broj konačnih presuda pokazivati u kojoj meri rešavanje ovog pitanja ide u dobrom pravcu. Visokotehnološki kriminal i pravni propisi koji se na to odnose su takođe predmet razgovora u okviru ovog poglavlja. Sprečavanje pranja novca, odnosno, krivični aspekt tog pitanja, razmatra se i kroz ovo poglavlje, iako se obrađuje u okviru poglavlja koje se odnosi na kretanje kapitala.

Borba protiv trgovine ljudima – Osim pravnih propisa koji se odnose na represiju, kada je reč o trgovini ljudima, dosta pažnje u okviru ove teme mora biti posvećeno i prevenciji, ali i zaštiti žrtava. Posebna pažnja u pravnim propisima EU koji normiraju ovu temu posvećuje se zaštiti dece i žena.

Borba protiv terorizma – Terorizam kao pojava, nakon napada u SAD i Madridu, je veoma visoko na agendi EU, tako da RS treba da uskladi svoje standarde sa standardima EU i da aktivno učestvuje u sprečavanju terorističkih napada, da onemogući finansiranje terorizma, da razmenjuje informacije i dr.

Borba protiv droga – Osim strateškog okvira koji EU postavlja na svakih nekoliko godina, RS će i u ovoj oblasti statistikom dokazivati rezultate primene. Takođe, kada je reč o borbi protiv droga, preventivno delovanje je veoma bitan aspekt i biće neophodan intenzivan rad kako bi se smanjio broj zavisnika od droga. Jedno od značajnih pitanja koje se javlja je i uništavanje zaplenjenih droga, kao i pitanje kontrolisanih supstanci i liste prekursora. Evropski monitoring centar za droge i zavisnost od droga je forum na kome države članice razmenjuju prakse i iskustva kako bi se ovo pitanje na nivou EU što efikasnije rešavalo. Od države kanidata se očekuje aktivno učešće, a RS je već aktivna u okviru ovog centra.

Policijska saradnja – Osnova borbe protiv svih oblika kriminala u okviru EU je saradnja među policijama država članica. Zato je neophodno da Srbija pokaže spremnost na saradnju sa svim državama članicama EU u svim pitanjima koja su značajna za efikasan rad ovih službi. EVROPOL kao Evropska policijska kancelarija je agencija EU sa kojom RS ima potpisan sporazum o strateškoj saradnji, a u toku su pregovori za potpisivanje sporazuma o operativnoj saradnji. CEPOL, kao institucija koja se bavi obukom policijskih službenika, veoma je važna kada je u pitanju saradnja policije RS i država članica.

Pravosudna saradnja u građanskim stvarima – Ova oblast se odnosi na evropsko ugovorno pravo, na prava u građanskim i trgovinskim stvarima, na pravo koje se primenjuje na ugovorne obaveze, priznavanje i izvršenje presuda u građanskim pitanjima, medijaciju, stečajno pravo, nasleđivanje i dr.

Pravosudna saradnja u krivičnim stvarima – Pitanja koja se razmatraju odnose se na ekstradiciju, Evropski nalog za hapšenje, saradnju sa Evropskom jedinicom za pravosudnu saradnju (EUROJUST),  Evropski nalog za dokaze, diskvalifikacije i dr.

Carinska saradnja – Najveći deo carinske saradnje se pregovora kroz posebno pregovaračko Poglavlje 29 koje se odnosi na Carinsku uniju, a u okviru Poglavlja 24 razmatraju se samo pitanja saradnje carinskih službi u kontekstu borbe protiv svih oblika kriminalnih radnji. Kao jedan od osnovnih dokumenata kojima će RS pristupiti nakon članstva navodi se Napulj II konvencija koja se odnosi na međusobnu saradnju carinskih službi država članica EU.

Krivotvorenje evra – Ovo pitanje se razmatra u okviru Poglavlja  32 – Finansijska kontrola, osim njegovog krivičnog aspekta, za koji se usklađivanje očekuje kroz ovo poglavlje.“

„Jedno od najvećih dostignuća zajedničkih politika EU je ukidanje unutrašnjih granica između država članica. To je dovelo do potrebe za većom unutrašnjom bezbednošću svih građana, koja je neraskidivo povezana sa saradnjom sa drugim državama radi sprečavanja spoljnih pretnji. U svakom slučaju, i u procesu pristupanja i kada RS postane članica, uvođenjem standarda i usklađivanjem sa pravnim tekovinama u ovoj oblasti bezbednost građana RS će biti veća, pravna država i vladavina prava će biti zaštićene, a Srbija će postati deo jednog velikog sistema koji sve izazove kada je reč o bezbednosti građana rešava razmenom informacija i bliskom saradnjom .“

Rad na poglavljima 23 i 24 trajaće do zaključenja pregovora sa Evropskom unijom. Ako je predviđeni rok za integraciju Srbije i Crne Gore 2015. nezasnovano optimističan, i već ga odbacuju pojedini evropski zvaničnici, pred nama je dug period rada i borbe za očuvanje Srbije na evropskom putu.

Reforme sektora vladavine prava i bezbednosti pratićemo stručnim prilozima, jasnim stavovima i nastojanjem da pomognemo Srbiji i Evropskoj uniji u procesu uslkađivanja pravnih normi i zakonodavstva.

Poglavlja 23 i 24 su ključni paket reformi: transparentnst državnih institucija, zakonitost rada i nadzor zakonitosti, sloboda i kompetencije sudske vlasti, nezavisnost sudova i tužilaštava, vladavina prva, lična i imovinska sigurnost, uloga sektora bezbednosti.

“Oslobađanje” države ne podrazumeva ukidanje države. Oslobađanje države je uspostavljanje ravnoteže i uzajamne kontrole izvršne, zakonodavne i sudske vlasti.

Vladavina prava podrazumeva poštovanje zakonitosti i ustavnosti, i da su sudske odluke neprikosnovene.

U javnosti se vodi stihijska i konfuzna rasprava o reformi pravosuđa. Izmenjenim Zakonom o policiji nisu rešena pitanja neophodne nezavisnosti Sektora unutrašnje kontrole i autonomije tužilaca prilikom sprovođenja istrage.

Srbiji su neophodne reforme koje podrazumevaju decentralizaciju, demilitarizaciju i denacifikaciju. Takve reforme podrazumevaju: malu i efikasnu vladu koja usmerava budžet u produktivne sektore razvoja, reforme policije i vojske i ulazak u NATO, poštovanje žrtava ratova iz devedesetih i procesuiranje ratnih zločinaca i njihovih pomagača.

Ponovo je uspostavljena policijska država, vojska se zloupotrebljava u unutrašnjim političkim sukobima i simuliranim pretnjama zapadnom svetu, sve su očiglednije sprege države, organizovanog kriminala i političko-navijačkih huliganskih bandi. Zakon o policiji iz 2016. dao je šira diskreciona ovlašćenja ministru unutrašnjih poslova, i proširen je spisak potencijalnih lica koja mogu biti podvrgnuta bezbednosnim proverama. Od 2012. u porastu je broj ubistava s karakteristikama organizovanog kriminala. Zakon o policiji omogućio je zapošljavanje u Ministarstvu unutrašnjih poslova bez konkursa. Usvojene izmene Zakona o policiji, Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji i Zakona o Vojsci Srbije dodatno su umanjile mogućnosti kontrole smanjivanjem transparentnosti bezbednosnih institucija i jačanjem diskrecionih ovlašćenja njihovog političkog rukovodstva.

Izmene Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije16 proširuju ovlašćenja vojne policije u odnosu s građanima, a  vojna policija obavlja poslove u oblasti civilne bezbednosti. Takva politika suprotna je javnom interesu koji nalaže civilnu kontrolu bezbednosnih službi, i razgraničenje rada i nadležnosti civilnog i vojnog sektora.  

Narodna skupština radi pod pritiskom izvršne vlasti, a reforme pravosuđa i bezbednosti uslovljava ustupcima u pregovorima s Prištinom. Slaba je demokratska i civilna kontrola institucija u oblasti odbrane i bezbednosti. Policija je pod pritiskom izvršne vlasti i nezaštićena od uticaja organizovanog kriminala. Narodna skupština ne koristi ovlašćenja kontrole sektora odbrane i bezbednosti. Izvršna vlast sabotira kontrolu nezavisnih institucija. Skupštinski nadzor sektora bezbednosti simulira rad i bez uticaja je na unapređenje upravljanja sektorom bezbednosti.Sektori odbrane i bezbednosti zloupotrebljavaju se u spoljnoj politici koja je podređena interesima Rusije. U borbi protiv terorizma i izvoza ratnog nasilja Srbija nije jednako tretirala svoje državljane koji učestvuju u oružanim sukobima u Ukrajini, Siriji ili Iraku. Tolerancijom ratnih zločina počinjenih u Ukrajini i nad Ukrajinom, i jasnim političkim porukama, zvanična Srbija je otvoreno podržala rusku agresiju i aneksiju Krima.  

Srbija još uvek nije ispunila svoje obaveze u predmetima tužbi Međunarodnog krivičnog suda protiv članova Srpske radikalne stranke, koji su pred međunarodnim tribunalom optuženi za pritisak na svedoke tokom suđenja lideru te stranke Vojislavu Šešelju, koji je, opet, protivpravno, i dalje narodni poslanik, i za račun predsednika Vučića učestvuje u brutalnim medijskim kampanjama. Nisu procesuirani ni slučajevi otmice i likvidacije braće Bitići, ubistvo gardista u Topčideru. Smatramo da je tužilaštvo bilo dužno da na krivičnu prijavu advokata Srđe Popovića pokrene istragu o slučaju pobune Crvenih beretki.

Zahtevamo i sledeće:

  • Više autonomije za sudije i tužioce
  • Odlučnu borbu državnih organa i svih važnih političkih činilaca protiv desničarskog i etničko-političkog ekstremizma.
  • Pokretanje istrage, i uspostavljanja zakonskog okvira, radi ispitivanja veza između desničarskog ekstremizma, huliganizma u sportu i govora mržnje
  • Javnu raspravu o novim planovima za sprečavanje nasilja u sportu, i sprega vlasti, organizovanog kriminala i navijačkih huliganskih grupa
  • Da se imovina proistekla iz krivičnog dela oduzima na stalnoj osnovi
  • Politiku minimalnih standarda za pomoć žrtvama trgovine ljudima
  • Zabranu istovremenog obavljanja državnih i partijskih funkcija
  • Zabranu funkcionerskih kampanja
  • Hitno, mirno, kompetentno reševanje sporova sa susedima i uspostavljanje novih institucija i kanala saradnje

Napominjemo i sledeće:

  • Saradnja sektora bezbednosti s Ruskom Federacijom narušava efikasnost institucija i demokratičnost procedura, inicira govor mržnje i podstiče političke progone, narušava međunacionalne odnose, regionalnu stabilnost i saradnju sa susedima  
  • Vojna neutralnost nije u skladu s militarizacijom društva. Ulazak u NATO je jedan od preduslova demilitarizacije i denacifikacije, uspostavljanja pune civilne kontrole nad sektorima bezbednosti, profesonalizaciju službi po najvišim svetskim standardima.  
  • Držanje Kosova kao dominantne bezbednosne pretnje i politika blokirade članstva Kosova u međunarodnim organizacijama suprotni su odredbama i duhu Sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, i potencijalna bezbednosna pretnja  

25: Nauka i istraživanje

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-25-nauka-i-istrazivanje/

„Cilj politike EU u oblasti nauke i istraživanja je stvaranje naučnog i tehnološkog sistema kao jednog od ključnih činilaca održivog i privrednog razvoja. Pravne tekovine EU u oblasti nauke i istraživanja, u skladu sa Ugovorom o funkcionisanju EU, zahtevaju od država članica da preduzmu korake i sprovedu potrebne aktivnosti da bi se realizovao Evropski istraživački prostor, kao i da preduzmu neophodne mere da obezbede primenu Okvirnog programa istraživanja. Načelno posmatrano, pravne tekovine EU na polju nauke i istraživanja ne zahtevaju transpoziciju pravila EU u nacionalni pravni poredak. Uspešno sprovođenje pravnih tekovina EU na ovom području uglavnom podrazumeva ispunjavanje uslova koji su neophodni radi delotvornog učešća u programima istraživanja, radi integrisanja u Evropski istraživački prostor i radi doprinosa Uniji inovacija. Neophodni su dobri administrativni kapaciteti, kao i izvrsnost u nauci, da bi se uspešno sprovodili projekti istraživanja i inovacija zajedno sa istraživačkim subjektima iz država članica EU i međunarodnim partnerima. Istraživačka politika u EU ima za cilj da ojača naučne i tehnološke osnove Evropske unije, stvaranjem Evropskog istraživačkog prostora u kome se istraživači, naučna i tehnološka saznanja slobodno kreću i koje podstiču konkurentnost (uključujući tu i svoje privrede), promovišući sve neophodne istraživačke aktivnosti, obavezno uključujući tu i mere koje se zasnivaju na drugim politikama EU. Na putu ka Evropskom instraživačkom prostoru važno je da države kandidati u potpunosti učestvuju u okvirnim programima istraživanja.“

„Pristupanjem naučnom sistemu Evropske unije, državama članicama se otvaraju mogućnosti punopravnog učešća u programima EU za nauku i istraživanje, što omogućava uključivanje njenih naučnika u međunarodne projekte i obezbeđivanje  dodatnih sredstava za finansiranje istraživanja. Ukupnom napretku i poboljšanju kvaliteta života u velikoj meri doprinose zajednički programi delovanja u nauci, istraživanju i inovacijama. Na taj način države članice EU mogu postizati bolje zajedničke rezultate i viši nivo konkurentnosti na globalnom planu.“

Zalagaćemo se da budžet za nauku bude najmanje 1% godišnjeg budžeta, i da postignemo broj naučnih istraživača koji će odgovarati proseku EU. Naučno-tehnološki razvoj moraju pratiti fundamentalna istraživanja u humanističkim naukama, pravima  i ekonomiji kako bi se društveni razvoj i institucije prilagođavali ambijentu eventualnog privrednog rasta.

26: Obrazovanje i kultura

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-26-obrazovanje-i-kultura/

„Oblasti obrazovanja i obuka, mladih i kulture prvenstveno su u nadležnosti država članica Evropske unije. Ugovor o funkcionisanju Evropske unije predviđa da Evropska unija treba da pospešuje saradnju država članica i da podržava i upotpunjuje njihov rad, uz puno poštovanje njihove odgovornosti za sadržaje koji se izučavaju, organizaciju obrazovanja i stručnog usavršavanja, kao i njihove nacionalne i regionalne kulturne raznolikosti. Polazeći od navedenog, pravne tekovine EU u oblasti obrazovanja i kulture sastoje se pre svega od okvira za saradnju, koji čine programi i otvoreni metod koordinacije koji treba da doprinese približavanju nacionalnih politika i ostvarivanju zajedničkih ciljeva. U oblastima obrazovanja i omladine države članice treba da obezbede valjano upravljanje decentralizovanim programima EU. Pravne tekovine EU takođe nalažu državama članicama da omoguće obrazovanje dece radnika migranata koji dolaze iz drugih država članica, kao i da spreče diskriminaciju državljana članica EU. Kada je reč o oblasti kulture, Uneskova Konvencija o zaštiti i podsticanju raznolikosti kulturnog izraza iz 2005. godine, koju su članice EU ratifikovale, predstavlja glavnu komponentu pravnih tekovina Evropske unije. EU takođe pomaže promovisanje tema u vezi sa sportom u Evropi.“

27: Životna sredina

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-27-zivotna-sredina/

„Politika životne sredine EU ima za cilj da promoviše održivi razvoj i očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Direktne koristi koje donosi ova politika su opšte: bolje zdravlje stanovništva, očuvanje prirodnih resursa, konkurentna privreda, bolji kvalitet života. Važan deo politike EU je i borba protiv klimatskih promena na globalnom nivou. Politika EU u oblasti životne sredine zasniva se na načelima preventivnog delovanja (pre nego što šteta, odnosno zagađenje, nastane), načelu „zagađivač plaća“ (kad god je moguće, troškove zaštite životne sredine treba da snosi privatno ili fizičko lice koje ugrožava životnu sredinu, a ne društvo u celini), borbi protiv narušavanja životne sredine na samom izvoru zagađenja (gde je jednostavnije i ekonomičnije ukloniti posledice zagađenja), zajedničkoj odgovornosti između EU i država članica (jer je nadležnost za ovu oblast podeljena između EU i država članica) i uključivanju zaštite životne sredine u druge politike EU (kao što su poljoprivreda, transport, energetika). Propisi EU iz oblasti životne sredine su izuzetno obimni i čine približno jednu trećinu ukupnog broja propisa EU. Ovi propisi pokrivaju oblast zaštite životne sredine horizontalno (procena uticaja na životnu sredinu, dostupnost informacija, učešće javnosti), odnosno kroz sektore: kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, kvalitet vode, zaštita prirode, kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom, hemikalije, klimatske promene, zaštita od buke i civilna zaštita. Prenošenje propisa Evropske unije u nacionalni pravni sistem je samo prvi korak u procesu prilagođavanja EU standardima. EU politika zaštite životne sredine podrazumeva i adekvatnu primenu i sprovođenje propisa – na nacionalnom, ali i lokalnom nivou. Neophodne su značajne investicije, usled administrativnih troškova, ulaganja u infrastrukturu, kao i održavanja postrojenja. Očekuje se da će u procesu preuzimanja EU standarda najveći trošak biti u sektoru voda, nakon  čega slede sektori otpada i industrijskog zagađenja. Značajan deo troškova dostizanja EU standarda finansiraće se kroz fondove EU (Nacionalna strategija Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti životne sredine).“

28: Zaštita potrošača i zaštita zdravlja

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-28-zastita-potrosaca-i-zastita-zdravlja/

„Države članice treba da u svoje nacionalno zakonodavstvo transponuju date pravne tekovine EU. Kroz zajedničku politiku zaštite potrošača, a preko regulisanja i nadzora na području zaštite potrošača, u Republici Srbiji će biti omogućen veći stepen bezbednosti proizvoda, a time i bolja zaštita potrošača, kao i opšte poboljšanje kvaliteta života. Tako se smanjuju izdaci u zdravstvu, odnosno troškovi lečenja povreda i bolesti uzrokovanih korišćenjem nebezbednih proizvoda. Razvoj sistema vansudskog rešavanja sporova na ovom području rasterećuje sudove, a rad udruženja za zaštitu potrošača doprinosi jačanju uticaja potrošača. Uključivanjem u sistem RAPEX, za brzu razmenu upozorenja i informacija o opasnim i nebezbednim proizvodima, podiže se opšti nivo bezbednosti proizvoda, između ostalog sprečavanjem prodaje i povlačenjem sa tržišta proizvoda koji predstavljaju rizik za zdravlje i bezbednost potrošača. Primena i sprovođenje politika zaštite potrošača i zdravlja zahteva adekvatne administrativne kapacitete i infrastrukturu na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Republika Srbija će morati da obrazuje nezavisne administrativne strukture sa izvršnim ovlašćenjima, čime će se omogućiti delotvoran nadzor nad tržištem i sprovođenje propisa. Potrebno je obezbediti i odgovarajuće mehanizme vansudskog rešavanja sporova, informisanje i obrazovanje potrošača, dati odgovarajuću ulogu organizacijama za zaštitu potrošača i dr.Zajednička politika zaštite zdravlja ostvaruje se kroz promociju zdravlja i nadzor nad ostvarivanjem ciljeva zdravstvene politike. Primera radi,  primenom visokih standarda EU, Srbija će moći da garantuje obavljanje transplantacijskih usluga u skladu sa najsavremenijim tehnološkim i medicinskim dostignućima. U pogledu javnog zdravlja, potreban je adekvatan administrativni kapacitet, sa ciljem pravilne primene i kontrole sprovođenja zdravstvenog zakonodavstva EU, posebno u oblasti krvi, tkiva i ćelija.“

29: Carinska unija

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-29-carinska-unija/

„Pravne tekovine EU u ovom poglavlju sastoje se uglavnom od instrumenata kojima se obezbeđuje funkcionisanje carinske unije, kao i efikasna zaštita i kontrola spoljnih granica. Bez carinske unije EU, Zajednička trgovinska politika i razvoj Evropske unije, njeno zajedničko poljoprivredno tržište i efikasna koordinacija ekonomskih i monetarnih politika – ne bi bili mogući. Carinska unija je zasnovana na odredbama Ugovora o funkcionisanju EU (TFEU), Glava II – Slobodno kretanje robe (članovi 28-33.). Članom 28. je utvrđeno da carinska unija obuhvata ukupnu trgovinu robom, što uključuje zabranu carina i mera koje imaju isto dejstvo na uvoz i izvoz robe među državama članicama EU, kao i primenu zajedničke carinske tarife na njihove trgovinske odnose sa trećim državama. Pojam carinska unija podrazumeva prostor na kome ne postoje unutrašnje prepreke kretanju robe, a na robu koja ulazi iz trećih država primenjuju se zajednička pravila, carine i kvote. Pravne tekovine EU u ovom sektoru sastoje se od zakonodavstva koje se direktno primenjuje u državama članicama i koje uključuje Carinski kodeks EU i prateće odredbe o njegovom sprovođenju, Kombinovanu nomenklaturu EU, Zajedničku carinsku tarifu sa trgovinskim preferencijalima, tarifnim kvotama i tarifnim suspenzijama i drugim carinskim propisima van opsega Carinskog kodeksa, kao što su carinske kontrole krivotvorene i piratske robe, prekursora droga i izvoz kulturnih dobara. Nadležni generalni direktorat u okviru Evropske komisije za ovo poglavlje je Generalni direktorat za poreze i carine.“

„Pregovori u poglavlju carinske unije su uglavnom koncentrisani na usvajanje pravnih tekovina EU. Međutim, države kandidati su dužne da dostave i informacije o uspostavljanju dovoljnog operativnog kapaciteta njihove carinske uprave o pitanjima kao što su: reforma i jačanje njihovih carinskih službi, sprovođenje mera za smanjenje vremena čekanja na granici, garantovanje zaštite autorskih prava i prava industrijske svojine, borba protiv privrednog i organizovanog kriminala, kao i protiv prevare i korupcije, poboljšanje interne koordinacije unutar carinske uprave i carinske administracije i drugih srodnih organa za sprovođenje (uključujući policiju i sudske vlasti) neophodnih zakonskih i institucionalnih mera da bi se obezbedila pravilna naplata i kontrola sredstava. Država kandidat mora da razvije politike, sisteme, procedure i instrumente tehnologije kompatibilne sa zahtevima i standardima EU i da obezbedi neophodne kapacitete za primenu i sprovođenje propisa, uključujući i povezivanje sa odgovarajućim kompjuterizovanim carinskim sistemima EU. Carinski organi moraju da obezbede i odgovarajući kapacitet za primenu i sprovođenje posebnih pravila predviđenih u odgovarajućim delovima pravnih tekovina EU, kao što su deo o spoljnoj trgovini, zdravlju i bezbednosti. Srbija će nakon pristupanja, kao i sve države članice EU, primenjivati istu carinsku stopu na robu koja se uvozi iz država koje nisu članice EU. Na primer, pristupanjem EU, granica Srbije sa Hrvatskom i Mađarskom će postati unutrašnja granica EU, na kojoj će se ukinuti carinske kontrole, dok će granica sa Bosnom i Hercegovinom postati spoljna, na kojoj će se carinska kontrola zadržati. Takođe, po pristupanju Srbije Evropskoj uniji, srpski državljani će moći da kupe robu u bilo kojoj državi članici EU i da je, bez ikakvih carinskih dažbina, uvezu u Srbiju.“

Evropska unija je nastala iz carinske unije. Carinska unija je potrebna Jugoistočnoj Evropi bez obzira na modalitete budućnosti Evropske unije. Srpskoj ekonomiji potrebne su slobode, konkurentnost i tržišni umesto protekcionističkih podsticaja. Kolone teretnih i putničkih vozila na naših granicama potrvda su samoizolacionizma, institucionalne neefikasnosti i odustva političke volje da se Srbija ekonomski i u svakm drugom smislu integriše sa susedima. Naša politika je i dalje dijagnoza logora koji satire slobode i zdrav razum, a štiti državno-partijske monopoliste i njihove kontigente.  

30: Ekonomski odnosi sa inostranstvom

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-30-ekonomski-odnosi-sa-inostranstvom/

„Poglavlje 30 se odnosi na propise o Zajedničkoj trgovinskoj politici, propise koji se primenjuju na spoljnu trgovinu – uključujući carine, obaveze iz članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, sve trgovinske sporazume Evropske unije sa trećim državama – kao i na razvojnu i humanitarnu pomoć koju EU pruža državama u razvoju i najmanje razvijenim državama. Zajednička trgovinska politika ima poseban politički značaj kao spoljni aspekt unutrašnjeg tržišta i ona, u velikoj meri, proizlazi iz činjenice da je EU carinska unija, čime je formiran jedinstven režim spoljne trgovine zasnovan na jedinstvenim stopama. Na to se nadovezuju pravila o spoljnoj trgovini u okviru STO gde je EU članica i nastupa jednim glasom, a predstavlja je Evropska komisija.Članstvo u STO predstavlja jedan od ključnih koraka integracije države u moderne međunarodne ekonomske tokove, a istovremeno je i važan element podrške procesu unutrašnjih ekonomskih reformi, kao i neophodan korak za pristupanje Evropskoj uniji. Zakonodavstvo EU u ovoj oblasti se uglavnom direktno primenjuje u državama članicama, odnosno ne zahteva se prenošenje u domaće zakonodavstvo. Države članice su u potpunosti prepustile Zajedničku trgovinsku politiku Evropskoj uniji, što znači da je za nju isključivo zadužena Evropska komisija (Generalni direktorat za trgovinu). Ovo zakonodavstvo je uglavnom nastalo iz multilateralnih i bilateralnih trgovinskih obaveza EU, kao i iz nekoliko autonomnih preferencijalnih trgovinskih mera. Međutim, u ovoj oblasti postoji i nekoliko propisa iz domena izvoznih kredita i robe sa dvostrukom namenom i oni zahtevaju prenošenje u domaće zakonodavstvo. Od država kandidata za članstvo u EU se traži da progresivno usklađuju svoju politiku prema trećim državama i pozicije u međunarodnim organizacijama s politikama i pozicijama usvojenim od strane EU i njenih država članica. Na području razvojne pomoći, države članice se pridržavaju zakonodavstva i međunarodnih obaveza EU i nastoje da obezbede kapacitete za učestvovanje u razvojnim i humanitarnim programima i projektima EU.“

„Nakon pristupanja, Srbija će imati obavezu da postupa u skladu sa Zajedničkom trgovinskom politikom Evropske unije. Srbija će biti deo carinske unije i moraće da primenjuje sve sporazume o slobodnoj trgovini, i sve zasebne (preferencijalne i nepreferencijalne) trgovinske režime koje EU dodeli određenim državama van EU, uključujući opšti sistem preferencijala (Generalised System of Preferences – GSP). Srbija će danom pristupanja EU početi da primenjuje ugovore koje je EU sklopila sa trećim državama, što će značiti i reviziju svih ugovora koje Srbija ima sa trećim državama. To znači da će Srbija morati da raskine sve postojeće sporazume o preferencijalnoj trgovini sa državama van EU (CEFTA, EFTA, carinska unija Rusija-Belorusija-Kazahstan i Turska) i da uskladi sve druge sporazume, uključujući i nepreferencijalne trgovinske sporazume, sa obavezama koje proističu iz članstva u EU. Primera radi, Srbija će morati da ukine carine u trgovini sa Čileom, jer EU sa tom državom ima ugovor o slobodnoj trgovini, dok će Bosna i Hercegovina, sa kojom Srbija ima dogovorenu nultu carinsku stopu za većinu robe, početi da naplaćuje carine na srpsku robu, kao što naplaćuje na određenu robu iz Evropske unije  (koje u tom trenutku ima na osnovu sporazuma sa EU). Pored navedenog, Srbija će postati članica Evropske ekonomske zone (EEZ) i imaće obavezu da primenjuje sve međunarodne trgovinske sporazume EU. Potrebno je da Srbija okonča pregovore sa STO, koji podrazumevaju donošenje određenih zakona kojima bi se otklonile prepreke slobodnoj trgovini (na primer Zakon o genetički modifikovanim organizmima), kao i da završi bilateralne pregovore o visini carina i o pristupu tržištu usluga sa pojedinim državama (ne pregovara se sa svim državama članicama STO, već samo sa onima koje to zatraže). Okončanjem pregovora sa EU učvrstiće se mogućnost sklapanja različitih oblika strateških saveza i zajedničkih ulaganja srpskih partnera s partnerima iz ostalih država članica EU radi zajedničkog nastupa na trećim tržištima.“

31: Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-31-spoljna-bezbednosna-i-odbrambena-politika/

„Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU nastala je Ugovorom iz Mastrihta, a posebno je ojačana Ugovorom iz Lisabona, jer EU teži da govori jednim glasom kada se radi o spoljnoj politici. Uglavnom je zasnovana na jednoglasnosti država članica, i to je mehanizam za usvajanje zajedničkih deklaracija i smernica za politička i bezbednosna pitanja koja vode ka zajedničkoj diplomatskoj akciji i ka preduzimanju zajedničkih akcija. Usvajaju se odluke kojima se definiše odnos EU prema određenim pitanjima i mere za sprovođenje Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, uključujući i sankcije. Visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednosnu politiku zadužen je za sprovođenje Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, što je uvedeno Ugovorom iz Lisabona. Osnovana je i Evropska služba za spoljne poslove (EEAS – European External Action Service), kao evropska diplomatska služba i podrška Visokom predstavniku. Ova služba ima preko 140 delegacija i kancelarija širom sveta koje štite i promovišu interese EU. Osim diplomatske akcije, osnovni pravci delovanja u okviru ovog poglavlja su Zajednička bezbednosna i odbrambena politika, restriktivne mere i kontrola naoružanja. Zajednička bezbednosna i odbrambena politika – Evropska unija nema svoju vojsku, ali u slučajevima krize u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike obrazuje snage koje doprinose razoružanju, imaju humanitarne zadatke, daju vojne savete i pomoć, rade na sprečavanju sukoba i održavanju mira, upravljaju krizama, uključujući stvaranje mira i stabilizacije nakon konflikata. Civilne i vojne misije EU su otvorene i za učešće predstavnika drugih država te stoga RS odlučuje u kojoj meri će učestvovati u kojoj misiji i to već i sada čini. Restriktivne mere – Za slučaj da neka država krši međunarodno pravo ili ljudska prava, kao i da ne poštuje osnovne demokratske vrednosti i vladavinu prava, Evropska unija ima sistem restriktivnih mera, tačnije sankcija, koje su u rasponu od diplomatskih do ekonomskih mera. Od države kandidata se očekuje da se u procesu pregovora uskladi sa sistemom restriktivnih mera koje su predviđene u EU. Kontrola naoružanja – U okviru ove teme razgovora se o suzbijanju ilegalne trgovine svim tipovima oružja i prihvatanju svih međunarodnih standarda u ovoj oblasti. EU vidi malo i lako naoružanje kao najveću pretnju  po bezbednost – kako država, tako i pojedinaca.“

Zalažemo se za punu harmonizaciju spoljne i bezbednosne politike sa Evropskom unijom. Neophodno je pridruživanju sankcija Ruskoj Federaciji zbog agresije na Ukrajinu i nasilne aneksije Krima 2014, ali i zbog upornog rada na destabilizaciji odnosa u regionu, brutalne medijske propagande i ostalih sredstava hribridnog rata koji vodi i u Evropskoj uniji i na periferijama Evropske unije, uključujući pokušaje nasilnog rušenja vlasti i ustavnog poretka Crne Gore i Makedonije 2016-2017. Zahtevaćemo od Evropske unije da unese više odovornosti i truda u suočavanju sa agresijom Rusije i Kine, i da američki Magnitsky Act bude usavršen I primenjen na svim teritorijama pod ruskim strateškim uticajem, na kojima Rusija vodi svoje hibridni rat, a naročito u baltičkim republikama I u Jugoistočnoj Evropi. Zakon bi morao da se odnosi i na domaće zvaničnike koji saučestvuju u ruskom hibrdnom ratu, ili u otvorenom kršenju ljudskih prava i kreaciji odmetnutih vlada i država.

32: Finansijski nadzor

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-32-finansijski-nadzor/

„Ovo poglavlje sadrži četiri glavne oblasti na koje se odnosi politika, a to su javna unutrašnja finansijska kontrola, eksterna revizija, zaštita finansijskih interesa EU i zaštita evra od falsifikovanja. Javna unutrašnja finansijska kontrola je sveobuhvatan koncept za podršku državi kandidatu pri poboljšanju njenog sistema unutrašnje kontrole i obuhvata međunarodno priznate standarde i dobru praksu EU u pogledu interne kontrole u celom javnom sektoru. Eksterna revizija se odnosi na funkciju vrhovne revizorske institucije, koja je odgovorna parlamentu. Javna unutrašnja finansijska kontrola i eksterna revizija se odnose na celokupan javni budžet, posebno na prihode i rashode na centralnom nivou, uključujući strana sredstva. U pogledu eksterne revizije, od države kandidata se očekuje da primeni norme koje je definisala Međunarodna organizacija vrhovnih revizorskih institucija – INTOSAI – posebno deklaracija iz Lime i Meksika, koje predviđaju da te institucije budu funkcionalno, institucionalno i finansijski nezavisne i da budu odgovorne samo parlamentu. Ostala relevantna pitanja u ovom poglavlju tiču se zaštite finansijskih interesa EU. Ovo pitanje uključuje operativnu saradnju država članica, koje moraju biti sposobne da efikasno sarađuju sa Evropskom komisijom i da izveštavaju o svim sumnjivim slučajevima i neregularnostima, kao i o zloupotrebama. Takve saradnje moraju da obezbede zaštitu fondova EU na najmanje jednakom nivou zaštite nacionalnih fondova. U toku pripreme za članstvo, neophodno je da država kandidat uspostavi efektivne strukture i kapacitete za saradnju i koordinaciju. Ovaj deo poglavlja sadrži nekaznene aspekte zaštite evra od falsifikovanja, kao što je zabrana upotrebe medalja i žetona sličnih kovanicama evra, obavezu finansijskih institucija da povuku falsifikovane banknote i kovanice, kao i osnivanje tela i postupaka za efikasnu borbu protiv falsifikovanja.“

„Država kandidat za članstvo u EU sprovodi reforme koje imaju za cilj unapređenje upravljanja javnim finansijama – kroz razvoj sistema upravljanja i kontrole nad korišćenjem javnih sredstava – kako bi kao država članica bila spremna za izazove koje donosi članstvo u EU i mogućnosti u pogledu korišćenja finansijskih sredstava Evropske unije. Značaj efektivnog sistema unutrašnje finansijske kontrole u javnom sektoru je u tome što doprinosi uspešnijem i odgovornijem korišćenju budžetskih sredstava na državnom i lokalnom nivou. Istovremeno, kroz razvoj ovog sistema se u javni sektor uvodi novi pristup upravljanju – kroz definisanje strateških ciljeva u obavljanju delatnosti, sagledavanje rizika, kao i uspostavljanje jačih kontrolnih mehanizama u prikupljanju i trošenju budžetskih sredstava. U pogledu eksterne revizije, usklađivanjem sa zahtevima u procesu pristupanja utiče se na uspostavljanje funkcionalno i operativno nezavisne vrhovne revizorske institucije. U oblasti suzbijanja nepravilnosti i prevara u pogledu finansijskih interesa EU,  država kandidat treba da obezbedi neophodne administrativne kapacitete koji će se baviti pitanjima suzbijanja nepravilnosti i prevara u korišćenju finansijskih sredstava EU, kao i da uspostavi odgovarajuću administrativnu strukturu potrebnu za borbu protiv krivotvorenja novčanica i kovanica evra.“

33: Finansijske i budžetske odredbe

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-33-finansijske-i-budzetske-odredbe/

„Ovo poglavlje obuhvata pravila koja se odnose na finansijska sredstva neophodna za finansiranje budžeta EU (‘sopstvena sredstva’). Budžetska sredstva EU prikupljaju se iz tri osnovne vrste prihoda: tradicionalnih sopstvenih (prihodi od carina, uključujući i carine na poljoprivredne proizvode i dažbine na šećer); sopstvenih sredstava po osnovu poreza na dodatu vrednost i sopstvenih sredstava iz uplata država članica na osnovu bruto nacionalnog dohotka. Države članice moraju da imaju odgovarajući administrativni kapacitet da adekvatno koordinišu i obezbede tačan budžet, prikupljanje, isplatu i kontrolu sopstvenih sredstava. Pravne tekovine u ovoj oblasti su direktno obavezujuće i ne zahtevaju prenošenje u nacionalno zakonodavstvo. Međutim, potrebno je preduzeti sve neophodne korake kako bi se obezbedila puna i pravilna primena pravila o sopstvenim sredstvima od trenutka pristupanja. Uplate sopstvenih sredstava država članica na osnovu bruto nacionalnog dohotka su najvažniji izvor prihoda Evropske unije i u znatnoj meri su direktno povezane sa ekonomskom snagom pojedinih država članica. Godišnji budžet se planira u okviru Finansijske perspektive, koja čini višegodišnji finansijki okvir za budžetske prioritete tokom srednjoročnog perioda i ona se pre svega bavi rashodnom stranom budžeta, odnosno programima koji se finansiraju iz zajedničkog budžeta Evropske unije.“

„Od pristupanja EU, država članica uplaćuje potrebne doprinose u zajednički budžet EU, tako da je u mogućnosti da u određenom iznosu koristi sredstva iz odgovarajućih fondova EU. Sprovođenje pravnih tekovina EU u ovoj oblasti podrazumeva da država članica raspolaže administrativnim kapacitetom koji će biti u mogućnosti da na pouzdan i propisan način obavlja delatnosti u vezi sa određivanjem i stavljanjem na raspolaganje finansijskog doprinosa države članice budžetu EU.“

34: Institucije

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-34-institucije/

„Osnovna tema ovog poglavlja – o kome se razgovora na kraju pregovaračkog procesa, kada je već izvesno da će država kandidat postati država koja pristupa EU – je učešće buduće države članice u radu institucija Evropske unije. To podrazumeva da se odredi koliko predstavnika i u kojoj instituciji će imati država koja pristupa Evropskoj uniji, ali i na koji način će glasati u određenim telima i kako se računa broj glasova koje će imati ta država. Osnovno što se određuje je broj glasova u Evropskom savetu i Savetu ministara Evropske unije. Precizno se utvrđuje koji broj glasova će buduća država članica imati kada se odlučuje u okviru Saveta u slučajevima kada se odluke donose kvalifikovanom većinom. Evropski savet je telo koje čine šefovi država i vlada država članica EU. Savet ministara EU ima više formata, u zavisnosti od teme, ali ovo telo uvek čine ministri država članica, s tim što mogu biti iz različitih resora. Evropska komisija je sada sastavljena od onoliko komesara koliko ima država članica Evropske unije, tako da je svaka država pristupanjem dobila mogućnost da dobije i jednog komesara koji će biti državljanin te države. Evropski parlament je institucija za koju se poslanici koji ga čine biraju na neposrednim izborima. Država stupanjem u članstvo ima pravo da njeni državljani budu birani za članove Evropskog parlamenta, kao i da njeni građani glasaju. Lisabonski ugovor je odredio ukupan broj poslanika Evropskog parlamenta. Koliko će svaka država članica imati poslanika u kom sazivu, određuje Savet EU – pre svakih izbora, koji se održavaju svakih sedam godina.“

„Nakon pristupanja, nova država članica stiče pravo da imenuje sudiju u Sud Evropske unije, zatim guverner Narodne banke svake države članice učestvuje u radu Evropske centralne banke, u Evropskom revizorskom sudu svaka država članica ima člana, takođe i u Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu, Komitetu regiona, a dobija i mesto člana Saveta guvernera Evropske investicione banke, i člana u naučno-tehničkom odboru Evroatoma. Niz tela, agencija, odbora i grupa postaju dostupni državi članici EU. Tačnije, predstavnici država članica učestvuju u njihovom radu, a na osnovu pravnih akata kojima su formirani i u skladu sa procedurom koja je tim aktima definisana. Još jedna od značajnih tema koja je precizirana u ovom poglavlju je pitanje jezika buduće države članice. U okviru ovog poglavlja biće potvrđeno da srpski jezik postaje zvanični jezik Evropske unije. To znači da će celokupna pravna tekovina morati da postoji i na srpskom jeziku, i to će biti pravno obavezujuća verzija, s obzirom da će srpski jezik biti službeni jezik EU – što znači jezik osnivačkih ugovora i pravnih tekovina EU.“

35: Ostala pitanja – Kosovo

http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-35-ostala-pitanja/

„Ovo poglavlje, po pravilu, sadrži pitanja koja treba rešiti u toku pregovora, a koja nisu obuhvaćena nijednim drugim pregovaračkim poglavljem. Kada je reč o pregovorima Srbije sa EU, Poglavlje 35 ima istu težinu kao i Poglavlja 23 i 24, jer se u okviru njega prati sprovođenje dogovora postignutih u okviru dijaloga Beograda i Prištine.“

Svaka politika prema Kosovu uslovljena je prošlošću političkih i oružanih sukoba koji su kulminirali NATO intervencijom 1999. Proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. nametnulo je Srbiji proces suočavanja s posledicama obostranih pogrešnih odluka. Briselski sporazum 2013. bio je važan iskorak u smislu stabilizacije i pomirenja. Sporazumom su Beograd i Priština odbacili Rezoluciju SB UN 1244, i priznali Briselu centralno mesto u nastavku pregovora. Slabost EU u domenu spoljne politike i bezbednosti, i destabilizujući uticaji Rusije i Kine doprineli su ometanju i zaustavljanju briselskog procesa.

Kosovo je od 2008. nezavisno od Beograda, kosovsku nezavisnost priznaju većina država članica EU i SAD. Srbija je s Ruskom Federacijom jedina evropska država s nedefinisanim državnim granicama. Kosovo je činilac političke regresije, mitomanije i manipulacija. Srbiji su potrebni novi, racionalni mitovi, zasnovani na činjenicama iz prošlosti, na uspesima iz prošlosti, kako bi ponovo izgradila svoj identitet za XXI i XXII vek, identitet koji je ne bi vodio u nove sukobe, identitet koji ne bi sputavao njene kreativne snage, demografski rast i integrativne kapacitete. Za Srbiju je razarajuće dominantno uverenje o održanju “zamrznutog konflikta”, stanja koje će se, u nepoznatoj budućnosti, razrešiti vojnom intervencijom globalnih saveznica Rusije ili, eventualno, Kine. Takvo mišljenje neposredna je posledica uzajamnih sprega ruske i kineske agenture i domaćih kvislinških snaga. I kad bi bio zamisliv, dobrovoljni povratak Kosova u institucije Republike Srbije podrazumevao bi preuzimanje manjinskih kvota u svim institucijama izvršne, zakonodavne i sudske vlasti. Svako drugo rešenje iziskuje teritorijalno razgraničenje i ulazak Kosova u međunarodne institucije. Princip teritorijalnog razgraničenja bio bi jedan od onih koji slede:

  • priznanje postojeće administrativne granice
  • “podela” Kosova kojom bi Srbiji pripala pogranična teritorija severa Kosova, koju obitava manji deo srpske kosovske zajednice
  • razmena teritorija

Prvi princip je za Srbiju zvanično neprihvatljiv, drugi neprihvatljiv za Kosovo. Drugi i treći princip suprotni su načelu nepromenljivosti granica čije narušavanje može izazvati domino efekat novih teritorijalnih aspiracija čime bi se doveo u pitanje ionako nepostojan, i jedva zaveden mir nakon rasturanja Jugoslavije. Za Srbiju su prioriteti evropska i regionalna integracija i, istovremeno, pacifikacija Kosova pod međunarodnim bezbednosnim i institucionalnim protektoratom, relaksacija graničnog prometa i liberalizacija trgovine. I Srbiji i Kosovu odgovarale bi specijalne veze koje bi obuhvatale prekograničnu saradnju srpskih i albanskih opština, i saradnju u oblasti zdravstvene zaštite, obrazovanja i izgradnje infrastrukture. Novi odnosi s Kosovom podrazumevaju unapređenje odnosa sa Albanijom, Makedonijom i Crnom Gorom. Jedini garant sigurnosti srpskih zajednica i sakralnog nasleđa mogu biti unapređeni etnički odnosi, izgradnja infrastrukture i investicije. Takva normalizacija ne odgovara ekstremistima na srpskoj i albanskoj kosovskoj strani, niti sponzorima esktremizma, Rusiji i Kini. Tim pre su naši stavovi jasni.